Креативна економија могућа шанса за Србију

7. новембар 2012.
Београд/ Србија (ПРобјаве) - Креативна економија може бити одговор на кључне друштвене и економске проблеме са којима се суочава наша земља, оцењено на првом Форуму креативне економије. Форум је организовала Група за креативну економију у сарадњи са Привредном комором Србије под покровитељством Амбасаде Аустралије у Београду од 5. новембра 2012.

Амбасадорка Аустралије др Хелена Студерт истакла је у свом излагању да јој је велико задовољство што је Група за креативну економију организовала Форум и препознала у њему значајне потенцијале за даљи развој интегративних јавних политика у овој области, али и билатерарним односима две земље. Она је истакла да су за нову економију битне креативност и људи и да су аустралијски креативни сектор и привреда доживели динамичан развој захваљуљући томе што је највећа пажња аустралијске владе и њених јавних политика била посвећена креативности, стваралаштву и новим идејама. Проф. Дејвид Трозби са Маквари Универзитета у Сиднеју рекао да је током овог кратког боравака у Србији, уочио значајне потенцијале у културном животу, отвореним људима, креативности, новим идејама и да верује да препознавање концепта креативних индустрија на нивоу јавних политика и његово прихватање, и те како може допринети даљем развоју не само креативног сектора у нас, већ и шире.

На сесији посвећеној националном креативном сектору представљени су веома интересантни подаци о развојним потенцијалима креативног сектора у Србији. Христина Микић, извршни директор Групе за креативну економију, истакла је да креативни сектор учествује у запослености са 7,3%, у бруто додатој вредности око 10%, да 96% његове структуре чине мала и средња предузећа са 1-20 запослених. У креативном сектору се оствари око 16,8% од укупног годишњег промета Србије, годишњи раст БДВ је од 7- 12%, итд. Креативни сектор има потенцијала да буде развојно третиран, али је неопходно успоставити низ услова (нефинансијске и финансијске природе) да би се тај потенцијал и остварио. Микићева је истакла да главну препреку развоју креативног сектора данас представљају јавне политике које немају адекватна решења прилагођена специфичностима креативног сектора. О томе сведоче и резултати добијени анализом Групе за креативну економију, који су показали да је због неадекватне инвестиционе политике и политике финансирања креативног сектора у периоду 2001-2009. изгубљено око 10% вредности БДВ у 2009. години, те да уколико у Србији буде настављена оваква политика инвестиција и запошљавања у креативном сектору, у 2013. години биће остварен за 3,5% мањи обим бруто додате вредности него што би се то могло постићи уз примереније финансијске и друге мере усклађене са специфичностима овог сектора.

Своје виђење на ову тему дали су и: Проф. др Горан Петковић, државни секретар у Министарству економије и финансија, Проф. Рикаловић са Економског факултета у Београду, Маријета Лазор председник Управног одбора Кластера креативне индустрије Војводине и Веран Матић, председник борда директора Б92. Наташа Павловић Бујас, директорка Блумен Групе истакла је кључну улогу креативних индустрија у јачању конкурентности домаће привреде и да треба даље унапређивати и јачати односе на релацији креативне индустрије и традиционалних привредних грана. Најављено је да ће главни закључци са Форума бити објављени у стратешком документу који ће ускоро публиковати Група за креативну економију, а који треба у крајњем исходу да послужи у процењивању могућности за ефикасну примену практичних решења у домену јавних политика и управљања развојем у креативном сектору.

Извор

• PRobjave „Kreativna ekonomija moguća šansa za Srbiju” PRobjave, 7. novembar 2012. (српски)