Kragujevac: Агробизнис Србије - Перспективе развоја 2011

Извор: Викиновости


30. октобар 2010.

Крагујевац / Србија (www.kragujevac.rs) У Народној банци Србије у Београду јуче је одржана друга национална конференција на тему “Агробизнис Србије - Перспективе развоја 2011.“ Поздрављајући присутне председница Скупштине Србије Проф. др Славица Ђукић - Дејановић је рекла да, актуелност теме и реномирани учесници пружају могућност да се на најбољи начин и са различитих аспеката размотре сва важна питања, а у циљу отварања дијалога о унапредјењу пољопривреде - сектора привреде који традиционално остварује трговински суфицит и доприноси стабилности привреде Србије. Пољопривреда, као највећи потенцијал развоја Србије, одувек је имала важно место у укупном привредном развоју, Сектор пољопривреде, рекла је Дејановић, издвојио се као једини који је остварио позитивне резултате у 2009. години и једини на кога економска криза није битно утицала.

“Пољопривреда није развојна шанса Србије, она је искоришћена развојна шанса Србије! Са задовољством морам да кажем да је пољопривреда Републике Србије прошле године остварила извоз у вредности од готово 2 милијарде УСД и суфицит од 650 милиона УСД, што је највећи суфицит икад остварен у пољопривреди наше земље, истакао је том приликом др Саша Драгин министар пољопривреде, шумарства и водопривреде. Међутим, за првих 6 месеци ове године тај износ је премашен за 25% и у 2010. се очекује извоз од 3 милијарде УСД. То је милијарда више него прошле године коју је зарадило српско село, српски домаћини, то су породична газдинства и људи који свакога дана проведу много сати у шталама, на њивама, повртњацима, воћњацима, људи који производе храну за све нас, а наш посао је да подржавамо и подстичемо пољопривредног произвођача“, истакао је Драгин.

У излагању које је на тој конференцији имала др Снежана Живановић - Катић помоћник градоначелника Крагујевца за пољопривреду је подсетила да подручје града Крагујевца обухвата 56 села у којима живи 29 500 становника од којих 8400 или 28,4 посто живи искључиво од пољопривреде. На скоро 50 хиљада хектара, где две трецине чине оранице и баште, произведе се шездесетак хиљада тона житарица, три и по хиљаде тона индустријског биља, 18 хиљада тона поврћа, 13 и по хиљада тона воћа - највише шљиве - као и 5.600 тона меса. Дакле, када се и макар површно упореде подаци о аграрним потенцијалима наших села са оним што се сада ту производи, логично је што је још приликом конституисања актуелне локалне самоуправе крајем 2004. године, дугорочно и осмишљено улагање из градског будзета у развој аграра означено за један од приоритета града Крагујевца. У циљу реализације овог приоритета, дефинисан је концепт градског аграрног буџета у који се у периоду 2005-та 2010. година издваја по милион евра годишње, у динарској противвредности, уз тенденцију сталног годишњег номиналног раста.Укупно гледано, за пет година у крагујевачки аграр посредством градског аграрног буџета и допунских средстава из дирекције за робне резерве уложено је скоро 600 милиона динара, односно скоро 7,5 милиона евра, рачунајући по годишњем курсу динара у години издвајања.

Током тих пет година одобрно је 1877 уговора о кредитирању куповине пољоприврдне механизације, пластеника, система за наводњавање, прерађивачких капацитета и развој сточарства. Склопљено је више од 7000 уговора о испорукама минералног ђубрива за сетву и прихрањивање усева, а субвенцијама од 15 до 40 посто у износу од 250 милиона динара набављени су пласетници, механизација, кошнице, сточне ваге.

Значајна средства уложена су у побољшање квалитета живота на селу, уређењем атарских путева и побољшањем водоснабдевања изградњом 31 сеоског мини водовода и 61 артерског бунара. Круна свега је Шумадијски сајам пољопривреде који је израстао у највећу и најзначајнију манифестацију одмах из сајама у Новом Саду. Иначе, другу националну конференцију организовало је удружење новинара за пољопривреду “Агропресс“ уз подршку Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и УСАИД-а.

Извор[уреди]