Dvorski kompleks na Dedinju proglašen za kulturno dobro
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
25. фебруар 2010.
BEOGRAD, 25. februara 2010. (Beta) - Dvorski kompleks na Dedinju u Beogradu, sa pokretnim stvarima u njemu koje imaju poseban kulturni i istorijski značaj, proglašen je u četvrtak, na sednici Vlade Srbije za kulturno dobro, saopšteno je iz Ministarstva kulture Srbije.
U saopštenju se navodi da se u okviru Dvorskog kopleksa, koji je proglašen kulturnim dobrom, nalaze arhitektonski objekti Slamnata kuća, Kraljev dvor, Kapela svetog Andreja, Zgrada dvorskog ekonomata, Zgrada dvorske straže, Zgrada dvorske žandarmerije i Beli dvor sa objektima kuhinje i garaže.
U Dvorskom kompleksu se nalaze i dvorski mobilijar i zbirke umetničkih dela, zbirke evropskog slikarstva, jugoslovenskih umetnika, sklupture, kolekcije tepiha i tapiserija, predmeta od srebra, porcelana i stakla, nameštaja i biblioteka.
Izgradnja dvorskog kompleksa na Dedinju počela je 20-ih godina prošlog veka, a dva glavna objekta u njemu su Kraljev i Beli dvor. Izgradnju Belog dvora započeo je Kralj Aleksandar Prvi Karađorđević 1934. godine, sa željom da napravi rezidenciju za svoje sinove, prestolonaslednika Petra Drugog, kraljevića Tomislava i kraljevića Andreja. Posle smrti kralja Aleksandra Prvog, izgradnju dvora dovršio je knez Pavle, 1936 godine. Beli dvor krase dela svetskih umetnika, među kojima su Nikola Pusen, Fransoa Mije, Jan Brojgel, a tu je i portret kralja Aleksandra Prvog, autora Paje Jovanovića.
Beli dvor, kao i čitav dvorski kompleks na Dedinju, koristi princ Aleksandar Drugi s porodicom.
Извор
[уреди]- „Dvorski kompleks na Dedinju proglašen za kulturno dobro” Новинска агенција Бета, 25. фебруар 2010. (српски)