Дворски комплекс на Дедињу проглашен за културно добро
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
25. фебруар 2010.
БЕОГРАД, 25. фебруара 2010. (Бета) - Дворски комплекс на Дедињу у Београду, са покретним стварима у њему које имају посебан културни и историјски значај, проглашен је у четвртак, на седници Владе Србије за културно добро, саопштено је из Министарства културе Србије.
У саопштењу се наводи да се у оквиру Дворског коплекса, који је проглашен културним добром, налазе архитектонски објекти Сламната кућа, Краљев двор, Капела светог Андреја, Зграда дворског економата, Зграда дворске страже, Зграда дворске жандармерије и Бели двор са објектима кухиње и гараже.
У Дворском комплексу се налазе и дворски мобилијар и збирке уметничких дела, збирке европског сликарства, југословенских уметника, склуптуре, колекције тепиха и таписерија, предмета од сребра, порцелана и стакла, намештаја и библиотека.
Изградња дворског комплекса на Дедињу почела је 20-их година прошлог века, а два главна објекта у њему су Краљев и Бели двор. Изградњу Белог двора започео је Краљ Александар Први Карађорђевић 1934. године, са жељом да направи резиденцију за своје синове, престолонаследника Петра Другог, краљевића Томислава и краљевића Андреја. После смрти краља Александра Првог, изградњу двора довршио је кнез Павле, 1936 године. Бели двор красе дела светских уметника, међу којима су Никола Пусен, Франсоа Мије, Јан Бројгел, а ту је и портрет краља Александра Првог, аутора Паје Јовановића.
Бели двор, као и читав дворски комплекс на Дедињу, користи принц Александар Други с породицом.
Извор[уреди]
- „Dvorski kompleks na Dedinju proglašen za kulturno dobro” Новинска агенција Бета, 25. фебруар 2010. (српски)