Француски председник Никола Саркози одредио четири приоритета Европске уније

Извор: Викиновости
Иди на навигацију Иди на претрагу


3. јул 2008.
Париз/ Француска Француска је преузела шестомесечно ротирајуће председништво Европске уније у неповољном тренутку 27-очлане организације. Ионако претрпаним програмом Уније сада доминира недавна одлука ирских бирача да одбаце кључни споразум којим се усаглашава рад Европске уније. Сарадница Гласа Америке, Ивана Кухар, извештава да се поједини аналитичари у Вашингтону питају да ли ће амбициозни циљеви које је поставио председник Никола Саркози морати да се умање.

Француски председник Никола Саркози је одредио четири приоритета Европске уније током наредних шест месеци под француским председништвом. Француски председник је рекао да ће се залагати за усаглашавање имиграционих и азилских прописа у целом блоку. Саркози је објаснио да планира да издејствује од држава-чланица пооштравање прописа о илегалном досељавању и повећање легалне имиграције квалификованих радника.

Очекује се да ће Унија током француског председавања озбиљно расправљати о реформи земљорадње, али аналитичари упозоравају да би све веће цене хране могле да минирају те разговоре. Саркози је такође рекао да би хтео да ојача здружену европску одбрану. Док већина чланица подржава идеју здружене војне организације, Британија – једна од војно важних чланица – каже да се противи успостављању војног штаба Европске уније. Саркози је признао да би склапање договора о смањењу испуштања гасова који изазивају такозвани ефекат стакленика, могло да буде најтежа тачка француског програма, јер потпуно различити захтеви 27 чланица отежавају проналажење компромиса. Политички аналитичар Сајмон Серфати каже да би ионако амбициозни француски списак акција могло да отежа прошломесечно ирско одбацивање заједничког европског споразума који би рационализовао процес одлучивања у организацији. «Ирско НЕ је постало апсурдни хендикеп. Искрено речено, бесмислено је да у Европској унији државе као што је Ирска, као праве суперсиле, могу да кажу НЕ свим осталим чланицама. То је сада постало главни приоритет Саркозијевог председавања – да превазиђе препреке које је поставило ирско одбијање.»

Серфати сугерише и да Европска унија продужи периоде председавања.

«Пре свега, треба признати да тих шест месеци националног вођства у Европској унији више нема смисла. Не постоји могућност да се такве врсте програма у данашњем свету остваре у тако кратком временском периоду.»

Лео Мичел, из вашингтонског Националног института за стратешке студије, каже да је оптимиста да ће Саркози успети да смањи разлике међу 27 чланица Европске уније у погледу здружене европске одбране. Мичел каже да постојећи планови показују да би одбрамбене снаге Европске уније биле усаглашене са НАТО-ом. Он истиче да би здружене европске снаге имале позитиван утицај на америчко-европску војну сарадњу. «Мислим да се ствари веома добро крећу у погледу принципа сарадње НАТО-а са Европском унијом. Она је сада широко прихваћена и то не само у теорији. Много смо причали о томе и било је много говоркања о сарадњи НАТО-Европска унија још од 2003, али је такође, иза сцене, било много трвења. Французи нису били једини одговорни за то, било је исто тако и других питања, али Французи нису увек били од велике помоћи иза сцене. Рекао бих да се сада, доласком новог председника Француске, то знатно променило.» Администрација председника Буша подржава могуће одбрамбене снаге Европске уније. Америчка амбасадорка у НАТО-у, Викторија Њуленд, у фебруару је у Паризу изјавила да је Сједињеним Државама и Европи потребна јача, моћнија европска одбрана.


Извор[уреди]