Српско наслеђе у дигиталном облику

Извор: Викиновости
Иди на навигацију Иди на претрагу
Иван Тасовац
Слика: Медија центар Београд.

4. децембар 2014.
Београд/ Србија (Beta-AP) - Министар културе и информисања Иван Тасовац изјавио је у четвртак да српски култура и наука морају да учине још пуно тога да се дело Вука Стефановића Караџића и снага његовог језика, учине доступнијим и разумнијим данашњим генерацијама.

„Вуково дело, као и целокупно српско културно наслеђе морају наставити да живе у дигиталном облику, у библиотеци без зидова и културном простору без граница“, рекао је Тасовац на отварању Међународног научног скупа „Вук Стефановић Караџић (1787-1864-2014)“ у Српској академији наука и уметности (САНУ).

Према речима Тасовца, ако као друштво „не уложимо довољан напор да будемо пуноправни чланови европске и светске дигиталне заједнице, осудићемо себе на невидљивост, анонимност и заборав, а Вук нам то никада не би опростио“.

„Ми не можемо нити ћемо икада моћи да говоримо онако како је то чинио Вук. Али зато, без обзира на све промене, ми ћемо у Вуку увек моћи да пронађемо инспирацију за то како се граде и утврђују мостови према Европи, уз пуно уважавање наше културне специфике“, рекао је Тасовац.

Тасовац је додао да је Вукова језичка револуција преобразила српске културу и да је он преузимањем народног говора за модел стандарног књижевног језика радикално изменио „наш поглед на себе саме, на нашу историју, на наше поимање националног идентитета и на схватање културних вредности“.

„Вук је био револуционар, а револуције су по дефиницији насилне и болне. Његова језичка револуција је била све, само не плишана: у сукобу са књижевном традицијом, црквеним властима и интелектуалном елитом, Вук није био ни мек ни нежан“, рекао је Тасовац .

Он је додао да највише задивљује чињеница да је Вук Караџић сву своју енергију, знање, упорност и таленат усмерио на истраживање и потврђивање локалних и националних специфичности, а да је захваљујући том самооткривању и самопосматрању, српски култура у 19. веку направила први и најзначајнији продор у Европу.

Међународна научна конференција „Вук Стефановић Караџић (1787-1864-2014)“ организована је поводом 150 година од смрти Вука Караџића, а на скупу од 4. до 6. децембра учествују научници из земаља региона, Русије, Немачке, Пољске, Украјине и Србије .

Извор[уреди]

Bookmark-new.svg