Srpsko nasleđe u digitalnom obliku

Izvor: Викиновости
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Ivan Tasovac
Slika: Medija centar Beograd.

4. decembar 2014.
Beograd/ Srbija (Beta-AP) - Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac izjavio je u četvrtak da srpski kultura i nauka moraju da učine još puno toga da se delo Vuka Stefanovića Karadžića i snaga njegovog jezika, učine dostupnijim i razumnijim današnjim generacijama.

„Vukovo delo, kao i celokupno srpsko kulturno nasleđe moraju nastaviti da žive u digitalnom obliku, u biblioteci bez zidova i kulturnom prostoru bez granica“, rekao je Tasovac na otvaranju Međunarodnog naučnog skupa „Vuk Stefanović Karadžić (1787-1864-2014)“ u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU).

Prema rečima Tasovca, ako kao društvo „ne uložimo dovoljan napor da budemo punopravni članovi evropske i svetske digitalne zajednice, osudićemo sebe na nevidljivost, anonimnost i zaborav, a Vuk nam to nikada ne bi oprostio“.

„Mi ne možemo niti ćemo ikada moći da govorimo onako kako je to činio Vuk. Ali zato, bez obzira na sve promene, mi ćemo u Vuku uvek moći da pronađemo inspiraciju za to kako se grade i utvrđuju mostovi prema Evropi, uz puno uvažavanje naše kulturne specifike“, rekao je Tasovac.

Tasovac je dodao da je Vukova jezička revolucija preobrazila srpske kulturu i da je on preuzimanjem narodnog govora za model standarnog književnog jezika radikalno izmenio „naš pogled na sebe same, na našu istoriju, na naše poimanje nacionalnog identiteta i na shvatanje kulturnih vrednosti“.

„Vuk je bio revolucionar, a revolucije su po definiciji nasilne i bolne. Njegova jezička revolucija je bila sve, samo ne plišana: u sukobu sa književnom tradicijom, crkvenim vlastima i intelektualnom elitom, Vuk nije bio ni mek ni nežan“, rekao je Tasovac .

On je dodao da najviše zadivljuje činjenica da je Vuk Karadžić svu svoju energiju, znanje, upornost i talenat usmerio na istraživanje i potvrđivanje lokalnih i nacionalnih specifičnosti, a da je zahvaljujući tom samootkrivanju i samoposmatranju, srpski kultura u 19. veku napravila prvi i najznačajniji prodor u Evropu.

Međunarodna naučna konferencija „Vuk Stefanović Karadžić (1787-1864-2014)“ organizovana je povodom 150 godina od smrti Vuka Karadžića, a na skupu od 4. do 6. decembra učestvuju naučnici iz zemalja regiona, Rusije, Nemačke, Poljske, Ukrajine i Srbije .

Izvor[uredi]

Bookmark-new.svg