Пређи на садржај

Соларни импулс 2 на Хавајима

Извор: Викиновости
Соларни импулс
Слика: Milko Vuille.

4. јул 2015.
Хаваји-  (VOA) - Швајцарски авион на соларни погон успешно прелетео још једну деоницу на путу око света, и уједно оборио рекорд у најдужем соло пилотирању.

Швајцарски авион на соларни погон слетео је данас на Хаваје у шест сати по локалном времену, чиме је окончан рекордни лет преко Тихог океана и уједно најрискантнији део 35 хиљада километара дугачког пута око света без капи горива.

Пилот „Соларни импулс 2“, Андре Боршберг оборио је рекорд у најдужем соло пилотирању, који је до сада држао амерички авантуриста, Стив Фосет.

Боршберг је током путовања спавао по 20 минута у пилотској кабини без притиска док је летелицом управљао ауто-пилот.

„Соларни импулс 2“ је кренуо из Нагоје у Јапану у раним сатима у понедељак пошто је на тој дестинацији провео непланираних месец дана. Летелица је преусмерена на Нагоју због лоших временскхи услова почетком јуна, када је из Нанђингу из источне Кине кренуо ка Хавајима.

Швајцарац, авантуриста Бернар Пикар прећи ће истим авионом следећу деоницу пута - од Хаваја до Финикса у Аризони. Солар импулс ће затим кренути ка Њујорку, пре него што се упути на крајњу дестинацију преко Атлантског океана до Абу Дабија у Уједињеним Арапским Емиратима.

Двојица пилота, Боршберг и Пикар су иначе швајцарски научници који су направили „Соларни импулс 2“. Они су тај пројекат започели 2002. године.

Овај авион са једним седиштем, направљен је од графитних влакана, има распон крила од 72 метра, што је више него распон крила Боинга 747, а тежак је отприлике као један просечан аутомобил. На крилима се налази 17 хиљада соларних ћелија, које прикупљају сунчеву енергију којом се пуне батерије уграђене у авион.

Пикар и Боршберд истичу да им није циљ да подстакну револуционарне промене у авио индустрији, већ да желе да покажу да се уз алтернативне извори енергије и нове технологије може постићи нешто за шта многи сматрају да је немогуће.

Рута „Соларни импулс 2“ је Оман, Индија, Мјанмар и Кина, три града у Сједињеним Државама, неколико станица у јужној Европи или северној Африци пре доласка у Абу Даби, где је пут око света почео, крајем јула или почетком августа.

Извор

[уреди]