Расте број бескућника у САД

Извор: Викиновости
Иди на навигацију Иди на претрагу



31. јул 2009.

Вашингтон / САД (Глас Америке) Број бескућних породица у Сједињеним Државама је у порасту. Подручје са највећим порастом је престоница, Вашингтон. Регионална агенција за планирање је саопштила да се број бескућника током протекле године повећао за 15 одсто на подручју Вашингтона, што је највећи скок после низа година. Многи експерти за ову ситуацију окривљују економску кризу и – скуп живот.

Ово су најуочљивији бескућници: старији усамљени мушкарци и жене који одбијају да се сместе у уточишта. Они проводе дане по јавним парковима и уличним ћошковима. Самохрана мајка Моника Вокер сачекује своју децу испред њихове школе у Вашингтону. Њена породица припада групи бескућника која се најбрже повећава у престоници. Моника Вокер и њених четворо деце су већ две године бескућници:


Моника Вокер са децом „Немам где да идем, па сам проглашена бескућником. Деца немају где да се склоне и треба нам помоћ.“

Моника је 2007. остала без посла и стана – због дроге. Сада покушава да се врати у нормално стање и живи у привременом смештају организације „Заједница наде“.

„Сада имам нешто што је моје. Иако је смештај привремен, сада могу да кажем деци ‘идемо кући’,“ каже Моника.

Локална непрофитна организација је такође помогла Моники да се лечи од зависности. Њена породица ће ускоро да се усели у трособну кућу у Вашингтону.

„У уточишту можете да потрошите сав новац и живите од данас до сутра. Овај програм вам помаже да живите независно и учи вас како да уштедите,“ прича Моника.

Кели Свини-Мекшејн, директорка организације „Заједница наде“, каже да у сваком тренутку 200 до 300 породица чека да се усели у привремени смештај:

„Када се уселе у ове станове, много им је лакше да добију помоћ без обзира да ли су у питању психички поремећаји, школски проблеми деце или зависност. Ово је боље место за пружање помоћи од групних уточишта.“

„Смештај је тренутно попуњен и имамо само једно слободно место“, каже Мајкл О’Рурк, извршни директор „Коалиције за бескућнике у Арлингтону и Александрији“ у Вирџинији, вашингтонским предграђима у којима се број бескућничких породица повећао за 25 одсто. Овде постоји 10 станова и он каже да локалне организације такође помажу станарима да науче да живе независно.

„Они се укључују у наш програм у којем је кирија субвенционисана до две године, захваљујући донацијама Агенције за становање и урбани развој, тако да су породице у могућности да уштеде нешто новца и наставе да развијају животне и пословне вештине које су им потребне за самосталан живот,“ каже О’Рурк.

У Вашингтону, прича Доне Метјус је једна од успешних. Она и њен син Џејлен сада живе у двособном стану који плаћа вашингтонска организација:

„Успела сам да уштедим, тако да ми је син сад у приватној школи. Данас могу мирно да спавам и да имам храну у фрижидеру. За мене је ово палата, моја палата и палата мог сина.“

Дона каже да је на путу за нови живот. У септембру планира да крене у школу за организацију манифестација. Каже да више никада неће да буде бескућник.

Извор[уреди]

Bookmark-new.svg