Raste broj beskućnika u SAD
 |
Ova stranica je arhivirana i dalje izmene nisu preporučene.
Imate ispravke? Dodajte šablon {{izmena zaštićenog}} na stranici za razgovore zajedno sa Vašim tekstom, i ona će biti ukazana administratorima. Napominjemo mogućnost da korišćeni izvori više nisu dostupni na internetu. |
Vašington / SAD (Glas Amerike) Broj beskućnih porodica u Sjedinjenim Državama je u porastu. Područje sa najvećim porastom je prestonica, Vašington. Regionalna agencija za planiranje je saopštila da se broj beskućnika tokom protekle godine povećao za 15 odsto na području Vašingtona, što je najveći skok posle niza godina. Mnogi eksperti za ovu situaciju okrivljuju ekonomsku krizu i – skup život.
Ovo su najuočljiviji beskućnici: stariji usamljeni muškarci i žene koji odbijaju da se smeste u utočišta. Oni provode dane po javnim parkovima i uličnim ćoškovima. Samohrana majka Monika Voker sačekuje svoju decu ispred njihove škole u Vašingtonu. Njena porodica pripada grupi beskućnika koja se najbrže povećava u prestonici. Monika Voker i njenih četvoro dece su već dve godine beskućnici:
Monika Voker sa decom
„Nemam gde da idem, pa sam proglašena beskućnikom. Deca nemaju gde da se sklone i treba nam pomoć.“
Monika je 2007. ostala bez posla i stana – zbog droge. Sada pokušava da se vrati u normalno stanje i živi u privremenom smeštaju organizacije „Zajednica nade“.
„Sada imam nešto što je moje. Iako je smeštaj privremen, sada mogu da kažem deci ‘idemo kući’,“ kaže Monika.
Lokalna neprofitna organizacija je takođe pomogla Moniki da se leči od zavisnosti. Njena porodica će uskoro da se useli u trosobnu kuću u Vašingtonu.
„U utočištu možete da potrošite sav novac i živite od danas do sutra. Ovaj program vam pomaže da živite nezavisno i uči vas kako da uštedite,“ priča Monika.
Keli Svini-Mekšejn, direktorka organizacije „Zajednica nade“, kaže da u svakom trenutku 200 do 300 porodica čeka da se useli u privremeni smeštaj:
„Kada se usele u ove stanove, mnogo im je lakše da dobiju pomoć bez obzira da li su u pitanju psihički poremećaji, školski problemi dece ili zavisnost. Ovo je bolje mesto za pružanje pomoći od grupnih utočišta.“
„Smeštaj je trenutno popunjen i imamo samo jedno slobodno mesto“, kaže Majkl O’Rurk, izvršni direktor „Koalicije za beskućnike u Arlingtonu i Aleksandriji“ u Virdžiniji, vašingtonskim predgrađima u kojima se broj beskućničkih porodica povećao za 25 odsto. Ovde postoji 10 stanova i on kaže da lokalne organizacije takođe pomažu stanarima da nauče da žive nezavisno.
„Oni se uključuju u naš program u kojem je kirija subvencionisana do dve godine, zahvaljujući donacijama Agencije za stanovanje i urbani razvoj, tako da su porodice u mogućnosti da uštede nešto novca i nastave da razvijaju životne i poslovne veštine koje su im potrebne za samostalan život,“ kaže O’Rurk.
U Vašingtonu, priča Done Metjus je jedna od uspešnih. Ona i njen sin Džejlen sada žive u dvosobnom stanu koji plaća vašingtonska organizacija:
„Uspela sam da uštedim, tako da mi je sin sad u privatnoj školi. Danas mogu mirno da spavam i da imam hranu u frižideru. Za mene je ovo palata, moja palata i palata mog sina.“
Dona kaže da je na putu za novi život. U septembru planira da krene u školu za organizaciju manifestacija. Kaže da više nikada neće da bude beskućnik.
Izvor[uredi]
- Sindi Sain „Амерички судија наредио пуштање на слободу једног затвореника из притворног центра Гвантанамо” Назив извора, 31. јул 2009. (srpski)
