Радна верзија Закона о раду у органима јединица локалне самоуправе

Извор: Викиновости

12. мај 2010.

Крагујевац / Србија (www.kragujevac.rs) У присуству представника 20 - так локалних самоуправа и синдиката из Шумадијског, Поморавског, Моравичког, Борског, Зајечарског, Подунавског и Браничевског округа, у Крагујевцу је организована јавна расправа о радној верзији Закона о раду у органима јединица локалне самоуправе. Захваљујући се на тако великом одзиву и интересовању, заменик председника Скупштине града Крагујевца Миодраг Николић је рекао да је ово прилика да се у непосредном контакту са најпозванијима изнесу евентуалне примедбе и предлози, разреше недоумице и изразио уверење да ће ова, једна у низу расправа дати пун допринос у изради новог Закона.

Конституисање службеног система је жив процес који је тешко, готово немогуће предвидети и каналисати са једне тачке, уз очекивање да ће доношење Закона покрити све сегменте и области за које се Закон доноси - рекао је том приликом мр Игор Вукоњански помоћник министра за државну управу и локалну самоуправу. Овај Закон промовише систем вредновања, који ће бити алфа и омега службеничког система у смислу развоја каријере. Посао у државној односно локалној администрацији се задобија и задржава, а каријера гради и одржава на основу личних заслуга. Поред тога, ту је и систем оцењивања рада, перманентно стучно усавршавање, затим, доношење решења којима се одлучује о правима, дужностима и обавезама запослених, механизам утврђивања дисциплинске одговорности као и заштита права запослених.

Основни циљеви реформи које ће донети нови Закон су децентрализација и деполитизација послова у смислу једне ефикасније, модерније и квалитетније градске управе - истакао је Његош Потежица председник Републичког одбора синдиката управе Србије. У погледу децентрализације велики број послова биће пренет у надлежност градских управа.

Према речима Слободана Стевановића стручног сарадника Синдиката и члана Радне групе за израду текста овог Закона, обављено је већ 90 посто јавне расправе у Нишу, Војводини, Ужицу, данас у Крагујевцу а ових дана и у Београду, али се већ исктисталисало седам основних примедби.

Највише се односи на сам назив Закона, који је оцењен као неадекватан и предложено је изналажење прихватљивијег термина. Друга примедба односи се на то, да ли Закон у потпуности регулише питање радних односа, јер има више питања око функционера и кадровских питања. Кроз расправу је изнета и примедба да питање синдиката није најбоље решено, тако да тај део мора да се доради како би синдикат имао праву функцију. Социјални дијалог и питање колективних уговора су такође важне ставке које су како каже Стевановић лоше регулисани.

Доста расправе и примедби било је и на ставку оцењивања јер како се чуло недостају критеријуми, ко ће да оцењује као и питање озбиљности тог система. Када је у питању позиционирање послова - није јасно какав се систем жели приказати, а изражена је и сумња у независност рада новог института Комисије за жалбе.

Сва мишљења, предлози и сугестије по окончању јавне расправе биће систематизовани и уобличени, а сви који то желе могу да се обрате и писаним путем Републичком одбору синдиката.

Извор[уреди]