Производње биогорива не би требало да поремети производњу хране

Извор: Викиновости
Иди на навигацију Иди на претрагу


13. јул 2008.
Вашингтон/ САД Кривица за скок цена хране у свету често се баца на повећано коришћење кукуруза и других пољопривредних производа за производњу биогорива, као што је етанол. Противници тог гледишта кажу да је утицај биогорива на цене хране преувеличан и да ће нека нова горива на чијем се развоју ради, ускоро смањити тај проблем.

Амерички кукуруз, жито и соја хране добар део света, поред тога што се велике количине прерађују у алкохолна горива, као што је етанол. Биогорива обезбеђују америчким фармерима стабилне цене откупа, а другима радна места у локалним рафинеријама. Према америчком федералном закону, етанол чини до 10 одсто горива коришћеног у аутомобилима на бензински погон, иако неки модели могу да га користе и у висини од 85 одсто. Али критичари кажу да је тај план лош јер етанол даје мање од две јединице енергије за сваку јединицу утрошену у његовој производњи. Чак и присталице етанола кажу да његова будућност лежи у коришћењу нејестивих делова кукуруза, као што су стабљике, од којих се производи такозвано целулозно гориво. Брајан Џенингс је представник Америчке коалиције за етанол.

"Мислим да ће прво целулозно биогориво које ће се појавити на тржишту вероватно доћи од неке врсте пољопривредних отпадака. Ми смо велике присталице целулозног етанола, поред оног који се добија од кукуруза. У ствари, потребне су нам обе врсте." За сада, највише обећава сировина звана соргум, врста житарице која се користи за производњу неких врста људске и сточне хране. Неки стручњаци сматрају да би гориво од соргума могло да се појави на тржишту у року од 5 година. Међутим, истраживачи на тексашком Универзитету А и М експериментишу и са другим врстама биљака које би могле масовно да се гаје. Директор тог програма, Марк Хаси, каже да се много ради на добијању горива сличног бензину - директно из биљака.

"Настојимо да произведемо гориво идентично оном које се добија из нафте, али од биљног материјала."

Материјал који највише обећава су алге, које расту у плитким басенима. Дејвид Балтенспергер надгледа програм за истраживање земљишта и усева.

"Алге садрже око 60 одсто уља, када се мере као сува материја. Сојина сачма садржи између 17 и 18 процената." Балтенспергер додаје да би коришћење алги за производњу горива допринело смањењу ослобађања штетних гасова. У ствари, угљендиоксид се упумпава у базене са алгама које га користе за фотосинтезу.

Кроз неколико година, многи аутомобили могли би да сагоревају биогориво. Марк Хаси упозорава да је мало вероватно да ће биогорива једнога дана заменити нафту, али да би ипак могла би да смање потражњу за нафтом.

"Ако бисмо могли да све већу потражњу за енергијом, у нашој земљи и у иностранству, смањимо уз помоћ биогорива, далеко бисмо одмакли у решавању проблема са енергијом."

Хаси каже да развој производње биогорива не би требало да поремети производњу људске и сточне хране и индустријских влакана. Он истиче да је за производњу биогорива погодно и лошије земљиште, што смањује потребу коришћења земљишта на коме се узгајају биљке за људску исхрану.


Извор[уреди]