Proizvodnje biogoriva ne bi trebalo da poremeti proizvodnju hrane
 |
Ova stranica je arhivirana i dalje izmene nisu preporučene.
Imate ispravke? Dodajte šablon {{izmena zaštićenog}} na stranici za razgovore zajedno sa Vašim tekstom, i ona će biti ukazana administratorima. Napominjemo mogućnost da korišćeni izvori više nisu dostupni na internetu. |
13. jul 2008.
Vašington/ SAD Krivica za skok cena hrane u svetu često se baca na povećano korišćenje kukuruza i drugih poljoprivrednih proizvoda za proizvodnju biogoriva, kao što je etanol. Protivnici tog gledišta kažu da je uticaj biogoriva na cene hrane preuveličan i da će neka nova goriva na čijem se razvoju radi, uskoro smanjiti taj problem.
Američki kukuruz, žito i soja hrane dobar deo sveta, pored toga što se velike količine prerađuju u alkoholna goriva, kao što je etanol. Biogoriva obezbeđuju američkim farmerima stabilne cene otkupa, a drugima radna mesta u lokalnim rafinerijama. Prema američkom federalnom zakonu, etanol čini do 10 odsto goriva korišćenog u automobilima na benzinski pogon, iako neki modeli mogu da ga koriste i u visini od 85 odsto. Ali kritičari kažu da je taj plan loš jer etanol daje manje od dve jedinice energije za svaku jedinicu utrošenu u njegovoj proizvodnji. Čak i pristalice etanola kažu da njegova budućnost leži u korišćenju nejestivih delova kukuruza, kao što su stabljike, od kojih se proizvodi takozvano celulozno gorivo. Brajan Dženings je predstavnik Američke koalicije za etanol.
"Mislim da će prvo celulozno biogorivo koje će se pojaviti na tržištu verovatno doći od neke vrste poljoprivrednih otpadaka. Mi smo velike pristalice celuloznog etanola, pored onog koji se dobija od kukuruza. U stvari, potrebne su nam obe vrste." Za sada, najviše obećava sirovina zvana sorgum, vrsta žitarice koja se koristi za proizvodnju nekih vrsta ljudske i stočne hrane. Neki stručnjaci smatraju da bi gorivo od sorguma moglo da se pojavi na tržištu u roku od 5 godina. Međutim, istraživači na teksaškom Univerzitetu A i M eksperimentišu i sa drugim vrstama biljaka koje bi mogle masovno da se gaje. Direktor tog programa, Mark Hasi, kaže da se mnogo radi na dobijanju goriva sličnog benzinu - direktno iz biljaka.
"Nastojimo da proizvedemo gorivo identično onom koje se dobija iz nafte, ali od biljnog materijala."
Materijal koji najviše obećava su alge, koje rastu u plitkim basenima. Dejvid Baltensperger nadgleda program za istraživanje zemljišta i useva.
"Alge sadrže oko 60 odsto ulja, kada se mere kao suva materija. Sojina sačma sadrži između 17 i 18 procenata." Baltensperger dodaje da bi korišćenje algi za proizvodnju goriva doprinelo smanjenju oslobađanja štetnih gasova. U stvari, ugljendioksid se upumpava u bazene sa algama koje ga koriste za fotosintezu.
Kroz nekoliko godina, mnogi automobili mogli bi da sagorevaju biogorivo. Mark Hasi upozorava da je malo verovatno da će biogoriva jednoga dana zameniti naftu, ali da bi ipak mogla bi da smanje potražnju za naftom.
"Ako bismo mogli da sve veću potražnju za energijom, u našoj zemlji i u inostranstvu, smanjimo uz pomoć biogoriva, daleko bismo odmakli u rešavanju problema sa energijom."
Hasi kaže da razvoj proizvodnje biogoriva ne bi trebalo da poremeti proizvodnju ljudske i stočne hrane i industrijskih vlakana. On ističe da je za proizvodnju biogoriva pogodno i lošije zemljište, što smanjuje potrebu korišćenja zemljišta na kome se uzgajaju biljke za ljudsku ishranu.
Izvor[uredi]
- „Производње биогорива не би требало да поремети производњу хране” Глас Америке, 13. јул 2008. (srpski)