Преминуо глумац Мирко Бабић

Извор: Викиновости
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

13. новембар 2020.

Крагујевац / Србија Један од најпознатијих крагујевачких и српских глумаца, дугогодишњи првак драме Књажевско-српског театра Мирко Бабић, преминуо је у 73. години живота у Крагујевцу, након дуге и тешке болести

Кад су цветале тикве

Рођен је 14. марта 1948. године у Крагујевцу. Дипломирао је глуму 1973. године на Академији за позориште, филм, радио и ТВ у Београду у класи професора Миленка Маричића. Од 1972. стално је ангажован у крагујевачком театру, као први дипломирани глумац овог театра и један од ретких високообразованих глумаца који је одлучио да каријеру гради у свом граду, не обазирући се на изазове великих центара, бројне понуде београдских позоришта и медијску популарност.

Остварио је у својој богатој каријери више од 100 позоришних улога, углавном на матичној сцени, као и у Београдском драмском позоришту, Атељеу 212, Народном позоришту у Београду, Народном позоришту у Нишу, Босанском народном позоришту у Зеници, Казалишту Вировитица, Битеф театру, Бетон Хала Театру, Покрајинском народном позоришту у Приштини, Српском народном позоришту у Новом Саду, Позоришту за децу у Крагујевцу и бројним другим независним продукцијама. На филму и ТВ остварио је више од 50 улога, а највећу популарност стекао је улогом у дуговечној серији Радоша Бајића Село гори а баба се чешља.

У крагујевачком театру дебитовао је улогом Васке Пепела у драми На дну Максима Горког. На Сусретима позоришта Србије Јоаким Вујић награђиван је за улоге Никите у Толстојевој драми Од сламке кућа изгори, Алексе у Стеријиној Лажи и паралажи, Томаса Нидригена у драми Миодрага Илића Валцер поручника Нидригена, Ђорђа Џандара у Ковачевићевом Светом Георгију, Здравка Лукића у 1918-ој Божидара Зечевића, Блиједог Дамјана у Голубњачи Јована Радуловића, Шекспировог Краља Лира... Добитник је Златне колајне публике и Златне колајне Стручног жирија Фестивала монодраме и пантомиме у Земуну (1982) за тумачење улоге Љубе Врапчета у адаптацији романа Кад су цветале тикве Драгослава Михаиловића (посебан куриозитет његове каријере – тридесет година и преко 1000 извођења). Добитник је и Статуете Јоаким Вујић за изузетан допринос развоју позоришне уметности Србије коју додељује Књажевско-српски театар (2009), Ордена Светог Саве другог реда који додељује Српска православна црква (2013), Сребрне медаље за заслуге коју додељује Председник Републике Србије (2017), Признања Заслужни грађанин Града Крагујевца (2018) и многих других.

Kомеморације ће бити одржана у суботу 14. новембра у Књажевско-српском театру у 10 сати, сахрана је истог дана у 13 сати на Варошком гробљу у Крагујевцу.

Извор[уреди]

Bookmark-new.svg