Отворена прва нафтна берза са трговином у еврима

Извор: Викиновости
Пређи на навигацију Пређи на претрагу



23. март 2006.

Иран узвраћа ударац

Ова седмица у светској привреди почела је отварањем међународне нафтне берзе у Ирану. Њен значај је у томе што ће се трговина одвијати у еврима.

Тиме се формално прави преседан: у новијој историји света нафта се котирала искључиво у доларима. Аналитичари и антиглобалисти свих земаља пожурили су да то окарактеришу као још једну пресуду хегемонији долара и САД. Није искључено да су се том идејом руководиле и иранске власти. На врхунцу напетости у односима САД и Ирана потез овог последњег изгледа као ударац по економској моћи противника.

Тај ударац се не може назвати слабим, пошто на Иран отпада минимум четири одсто светске производње нафте. Осим тога, берза има међународни формат и сада се поставља питање која ће земља Персијског залива подржати Иран.

„Ситуација ће зависити од тога да ли ће друге земље и региони пожелети да пређу са долара на евро“, изјавила је за „Правду.ру“ руски експерт за тржиште нафте Олга Бељенкаја. Ако само Иран буде продавао нафту за евре, то неће бити нарочито опасно, јер његов удео у производњи нафте ипак није тако велики.

Аналитичари су за сада опрезни у својим прогнозама: сви кажу да треба сачекати да би се видело како ће се ситуација развијати барем до краја седмице.

Још ‘70. година прошлог века, када су се земље ОПЕК-а договориле да продају нафту за доларе и надувале продајну цену барела, цене нафте су скочиле за 400 одсто. Француска, Немачка и Јапан одједном су одлучиле да купују нафту у својој валути и на тај начин смање притисак америчког долара.

Реагујући на тај потез, Министарство финансија САД и Пентагон урадили су све што је било у њиховој моћи да то спрече: уследили су тајни дипломатски разговори, претње и војни споразуми САД и главног произвођача нафте у ОПЕК-у Саудијске Арабије. Од тог тренутка почела је нова етапа неограничене власти америчког финансијског система. Профит од извоза петродолара земаља ОПЕК-а завршавао је у банкама у Њујорку и Лондону, одакле је излазио у виду зајмова земљама с мањком нафте. На пример, Аргентини и Бразилу, које ће касније потресати трагична дужничка криза.

Други пример бунта против петродолара догодио се у Ираку. Две године пре инвазије САД на Ирак, Садам Хусеин је прешао са долара на евро. То је био један од разлога агресије америчке војске на ту земљу.

Американци већ сада имају поприлично разлога за инвазију на Иран. Стога је логично претпоставити да ће, уколико се јави и најмања претња америчком финансијском систему, Бела кућа прекинути ирански експеримент трговања нафтом у еврима крстарећим ракетама и тенковима „абрамс“.

Мишљење Европе која, како се претпоставља, морално подржава иницијативу Ирана, остаће само мишљење - као што је то био случај приликом свих глобалних крвопролића последњих година. Ако отварање нафтне берзе у Ирану може некоме да науди, онда је то Русија.

„Круже гласине да Европа тражи друге снабдеваче горива“, каже аналитичар „Росбанка“ Павел Супрунов. Европљани су, после кризе с горивом током ове зиме, веома забринути због тога што се испоставило да зависе од Русије, па би зато желели да диверсификују своје снабдевање.

„Немају куд него на Блиски исток.“

Међутим, још је прерано за коначне закључке. Многи стручњаци већ говоре да ће ово бити одлучујућа седмица за амерички долар.

Извори[уреди]