Осуђени генерали, акција Олуја - злочиначки подухват

Извор: Викиновости
Иди на навигацију Иди на претрагу


Постер подршке генералу Анти Готовини, јужно од Дубровника
Мапа операције Олуја

15. април 2011.
Хаг-  (Бета) - Хашки трибунал осудио је у петак хрватског генерала Анту Готовину на 24 године, а Младена Маркача на 18 затвора због злочина над спрским становништвом Книнске крајине током и после операције Олуја 1995. године.

Другооптуженог Ивана Чермака Трибунал је ослободио кривице.

Пресуду је донело Судско веће у чијем су саставу били судија Улдис Кинис из Литваније, Елизабет Гваунза из Зимбабвеа и као председавајући већа судија Алфонсо Ори из Холандије.

Према пресуди, Готовина (53), који је заповедао Олујом, и Маркач (53), као командант специјалне полиције, били су чланови удруженог злочиначког подухвата, који је предводио тадашњи хрватски председник Фрањо Туђман, а чији је циљ било протеривање српског становништва из Книнске крајине, што је био навод оптужнице. Готовина и Маркач проглашени су кривим за прогон, депортацију, пљачку, убиства, безобзирно уништавање, нехумана дела и окрутни третман српског становништва у Крајини, од почетка августа до краја септембра 1995. године.

Генерал Готовина је, по пресуди, наредио незаконито гранатирање Книна и других градова у Крајини. Такође, Готовина није учинио ништа да спречи и казни злочине својих подредјених над српским становништвом. По пресуди, операција Олуја у лето 1995. године била је удружени злочиначки подухват, на челу с председником Хрватске Фрањом Туђманом, смишљен да протера српско становништво из Книнске крајине, што је био навод оптужнице.

„Претресно веће је утврдило да је одредјен број хрватских политичких и војних лидера делио заједнички циљ трајног уклањања српског цивилног становниства из Крајине, силом или претњом силом, што је укључивало депортацију, присилно премештање и прогон наметањем дискриминаторних мера, незаконите нападе на цивиле и цивилне објекте“, подвукао је судија Ори.

Образлажући ослобађање другооптуженог Ивана Чермака, председавајући судија казао је да Чермак није био учесник удруженог злочиначког подухвата, иако је као командант Книнског гарнизона, после Олује, „имао неки утицај на цивилну и војну полицију, али им није командовао, нити је био овлашћен за одржавање реда и мира“.

Прихватајући тврдњу одбране да је Чермак био посвећен обнови цивилног живота у Книну и контактима са представницима међународне заједнице, претресно веће је утврдило да „доказима није утврђено да је Чермак знао или да су његове активности допринеле циљу насељавања у Крајину Хрвата, радије него Срба“.

Шеф канцеларије за сарадњу с Хашким трибуналом Душан Игњатовић изјавио је да је пресуда хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу значајна, јер ће допринети некој врсти суочавања са прошлошћу у региону.

„Међународни суд је утврдио да су се догодили тешки злочини за време операције `Олуја` и да постоји заједнички злочиначки подухват у коме је учествовао сам врх хрватске власти. То је несумњиво значајно“, рекао је Игњатовић агенцији Бета.

Око 2.000 грађана дочекало је у центру Загреба звиждуцима и гласним негодовањем изрицање осуђујуће пресуде генералима Анти Готовини и Младену Маркачу за ратне злочине над Србима током и после акције „Олуја“ 1995. док је ослобађајућа пресуда Ивану Чермаку дочекана аплаузом.

У тренутку изрицања пресуде тројици генерала, коју су уживо пратили на Тргу бана Јелачића, окупљени су развили транспаренте на којима је писало „Хрватски понос: Готовина, Норац, Главаш, Праљак, Мерчеп, Кордић“, што су имена осудђених за ратне злочине и Хрватски издајници:„Месић, Санадер, Пусић, Јосиповић, Косор, Шекс, Бајић, Рачан“, односно имена садашњих и бивших највиших државних фуинцкионера.

Влада Хрватске саопштила је да је неприхватљива теза из хашке пресуде генералима Анти Готовини и Младену Маркачу о удруженом злочиначком подухвату везана за акцију „Олуја“ у лето 1995. године.

Влада је после седнице, којој је пристуствовао и председник Иво Јосиповић, објавила да ће поднети захтев за стицање статуса пријатеља Суда у предмету Готовина, Маркач и Чермак.

Зграда Хашког трибунала

Као и раније, премијерка Јадранка Косор поновила је да је неприхватљива теза из хашке пресуде да је реч о удруженом злочиначком подухвату. „Војно-полицијска акција `Олуја` је за Хрватску легитимна одбрамбена акција предузета у циљу ослобођења државне територије“, саопштила је влада на својим интерент страницама.

Председник Србије Борис Тадић рекао је да је Хашки трибунал поступио у складу са правним нормама доношењем пресуда хрватским генералима и додао да казне примерене злочину доприносе помирењу у региону.

„Принципијелно избегавам да се мешам у рад правосудних институција, а ово је институција Уједињених нација што значи наша заједничка правосудна институција, али уколико имамо казне које су примерене злочину који је извршен, имамо кудикамо веће шансе за помирење на простору југоисточне Европе“, рекао је Тадић новинарима у Краљеву.

За пресуду хрватским генералима, Тадић је рекао да је Хашки трибунал поступио у складу са правом, али да не жели да се превише удубљује у оцену оправданости таквих казни, зато што би то било мешање у рад Трибунала и у рад правосуђа.

Заменик тужиоца за ратне злочине Бруно Векарић изјавио је да је хашком пресудом генералима хрватске војске, акција Олуја добила правосудну истину која је, пре свега, важна за жртве тог ратног злочина.

Векарић је рекао да је „Олуја“ као дан победе у Хрватској и дан туге у Србији, добила правосудну истину и квалификацију и то је, пре свега, важно за жртве злочина, односно, како је навео, цивиле који су решили да остану након повлачења српског становништва.

„То је злочин за који до сада није дат правосудни одговор“, рекао је Векарић наводећи да је од девет тачака оптужнице које се односе на Готовину суд усвојио осам и да је веома значајно да је председник један државе представљен као део злочиначког подухвата.

Коалиција удружења избјеглица изразила је очекивање да ће осуђујуће пресуде хрватским генералима допринети одлагању пријема Хрватске у чланство Европске уније док се не пронађе свеобухватно, правично и трајно рјешење имовинских и бројних других проблема избеглих и прогнаних Срба.

Председник Републике Српске (РС) Милорад Додик изјавио је да пресуда Хашког трибунала укида стереотипе о томе да су само Срби водили организовани рат, а остали „појединачно и само у неким приликама“.

„Чињеница је да је осуђен Готовина, који је био веома близак тадашњем политичком и војном руководству Хрватске, што говори о томе да се скида стереотип да су само Срби водили организовани рат, а остали то радили појединачно и само у неким приликама“, рекао је Додик новинарима у Бањалуци.

Извор[уреди]


Bookmark-new.svg