Osuđeni generali, akcija Oluja - zločinački poduhvat

Poster podrške generalu Anti Gotovini, južno od Dubrovnika

Mapa operacije Oluja

15. april 2011.
Hag-  (Beta) - Haški tribunal osudio je u petak hrvatskog generala Antu Gotovinu na 24 godine, a Mladena Markača na 18 zatvora zbog zločina nad sprskim stanovništvom Kninske krajine tokom i posle operacije Oluja 1995. godine.

Drugooptuženog Ivana Čermaka Tribunal je oslobodio krivice.

Presudu je donelo Sudsko veće u čijem su sastavu bili sudija Uldis Kinis iz Litvanije, Elizabet Gvaunza iz Zimbabvea i kao predsedavajući veća sudija Alfonso Ori iz Holandije.

Prema presudi, Gotovina (53), koji je zapovedao Olujom, i Markač (53), kao komandant specijalne policije, bili su članovi udruženog zločinačkog poduhvata, koji je predvodio tadašnji hrvatski predsednik Franjo Tuđman, a čiji je cilj bilo proterivanje srpskog stanovništva iz Kninske krajine, što je bio navod optužnice. Gotovina i Markač proglašeni su krivim za progon, deportaciju, pljačku, ubistva, bezobzirno uništavanje, nehumana dela i okrutni tretman srpskog stanovništva u Krajini, od početka avgusta do kraja septembra 1995. godine.

General Gotovina je, po presudi, naredio nezakonito granatiranje Knina i drugih gradova u Krajini. Takođe, Gotovina nije učinio ništa da spreči i kazni zločine svojih podredjenih nad srpskim stanovništvom. Po presudi, operacija Oluja u leto 1995. godine bila je udruženi zločinački poduhvat, na čelu s predsednikom Hrvatske Franjom Tuđmanom, smišljen da protera srpsko stanovništvo iz Kninske krajine, što je bio navod optužnice.

„Pretresno veće je utvrdilo da je odredjen broj hrvatskih političkih i vojnih lidera delio zajednički cilj trajnog uklanjanja srpskog civilnog stanovnistva iz Krajine, silom ili pretnjom silom, što je uključivalo deportaciju, prisilno premeštanje i progon nametanjem diskriminatornih mera, nezakonite napade na civile i civilne objekte“, podvukao je sudija Ori.

Obrazlažući oslobađanje drugooptuženog Ivana Čermaka, predsedavajući sudija kazao je da Čermak nije bio učesnik udruženog zločinačkog poduhvata, iako je kao komandant Kninskog garnizona, posle Oluje, „imao neki uticaj na civilnu i vojnu policiju, ali im nije komandovao, niti je bio ovlašćen za održavanje reda i mira“.

Prihvatajući tvrdnju odbrane da je Čermak bio posvećen obnovi civilnog života u Kninu i kontaktima sa predstavnicima međunarodne zajednice, pretresno veće je utvrdilo da „dokazima nije utvrđeno da je Čermak znao ili da su njegove aktivnosti doprinele cilju naseljavanja u Krajinu Hrvata, radije nego Srba“.

Šef kancelarije za saradnju s Haškim tribunalom Dušan Ignjatović izjavio je da je presuda hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču značajna, jer će doprineti nekoj vrsti suočavanja sa prošlošću u regionu.

„Međunarodni sud je utvrdio da su se dogodili teški zločini za vreme operacije `Oluja` i da postoji zajednički zločinački poduhvat u kome je učestvovao sam vrh hrvatske vlasti. To je nesumnjivo značajno“, rekao je Ignjatović agenciji Beta.

Oko 2.000 građana dočekalo je u centru Zagreba zvižducima i glasnim negodovanjem izricanje osuđujuće presude generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču za ratne zločine nad Srbima tokom i posle akcije „Oluja“ 1995. dok je oslobađajuća presuda Ivanu Čermaku dočekana aplauzom.

U trenutku izricanja presude trojici generala, koju su uživo pratili na Trgu bana Jelačića, okupljeni su razvili transparente na kojima je pisalo „Hrvatski ponos: Gotovina, Norac, Glavaš, Praljak, Merčep, Kordić“, što su imena osudđenih za ratne zločine i Hrvatski izdajnici:„Mesić, Sanader, Pusić, Josipović, Kosor, Šeks, Bajić, Račan“, odnosno imena sadašnjih i bivših najviših državnih fuinckionera.

Vlada Hrvatske saopštila je da je neprihvatljiva teza iz haške presude generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču o udruženom zločinačkom poduhvatu vezana za akciju „Oluja“ u leto 1995. godine.

Vlada je posle sednice, kojoj je pristustvovao i predsednik Ivo Josipović, objavila da će podneti zahtev za sticanje statusa prijatelja Suda u predmetu Gotovina, Markač i Čermak.

Zgrada Haškog tribunala

Kao i ranije, premijerka Jadranka Kosor ponovila je da je neprihvatljiva teza iz haške presude da je reč o udruženom zločinačkom poduhvatu. „Vojno-policijska akcija `Oluja` je za Hrvatsku legitimna odbrambena akcija preduzeta u cilju oslobođenja državne teritorije“, saopštila je vlada na svojim interent stranicama.

Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da je Haški tribunal postupio u skladu sa pravnim normama donošenjem presuda hrvatskim generalima i dodao da kazne primerene zločinu doprinose pomirenju u regionu.

„Principijelno izbegavam da se mešam u rad pravosudnih institucija, a ovo je institucija Ujedinjenih nacija što znači naša zajednička pravosudna institucija, ali ukoliko imamo kazne koje su primerene zločinu koji je izvršen, imamo kudikamo veće šanse za pomirenje na prostoru jugoistočne Evrope“, rekao je Tadić novinarima u Kraljevu.

Za presudu hrvatskim generalima, Tadić je rekao da je Haški tribunal postupio u skladu sa pravom, ali da ne želi da se previše udubljuje u ocenu opravdanosti takvih kazni, zato što bi to bilo mešanje u rad Tribunala i u rad pravosuđa.

Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić izjavio je da je haškom presudom generalima hrvatske vojske, akcija Oluja dobila pravosudnu istinu koja je, pre svega, važna za žrtve tog ratnog zločina.

Vekarić je rekao da je „Oluja“ kao dan pobede u Hrvatskoj i dan tuge u Srbiji, dobila pravosudnu istinu i kvalifikaciju i to je, pre svega, važno za žrtve zločina, odnosno, kako je naveo, civile koji su rešili da ostanu nakon povlačenja srpskog stanovništva.

„To je zločin za koji do sada nije dat pravosudni odgovor“, rekao je Vekarić navodeći da je od devet tačaka optužnice koje se odnose na Gotovinu sud usvojio osam i da je veoma značajno da je predsednik jedan države predstavljen kao deo zločinačkog poduhvata.

Koalicija udruženja izbjeglica izrazila je očekivanje da će osuđujuće presude hrvatskim generalima doprineti odlaganju prijema Hrvatske u članstvo Evropske unije dok se ne pronađe sveobuhvatno, pravično i trajno rješenje imovinskih i brojnih drugih problema izbeglih i prognanih Srba.

Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je da presuda Haškog tribunala ukida stereotipe o tome da su samo Srbi vodili organizovani rat, a ostali „pojedinačno i samo u nekim prilikama“.

„Činjenica je da je osuđen Gotovina, koji je bio veoma blizak tadašnjem političkom i vojnom rukovodstvu Hrvatske, što govori o tome da se skida stereotip da su samo Srbi vodili organizovani rat, a ostali to radili pojedinačno i samo u nekim prilikama“, rekao je Dodik novinarima u Banjaluci.

Izvor

• „Osuđeni generali, akcija Oluja - zločinački poduhvat” Новинска агенција Бета, 15. април 2011. (srpski)