Обележавање Међународног дана матерњег језика у Србији

Извор: Викиновости
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мирослављево јеванђеље
Слика: Estavisti.


25. фебруар 2014.
(Викимедија Србије/ДОБ) - Прошле суботе, Дом омладине Београд је по први пут у Србији обележио Међународни дан матерњег језика, откако га је УНЕСКО почео обележавати још 1999. године. 21. фебруар представља симболичан датум кад су 1952. године у Даки, у источном Пакистану убијени студенти јер су протествовали што њихов матерњи језик није проглашен за званични. Поводом обележавање овог датума, ДОБ је организовао предавање на тему “Српски као матерњи језик” као и трибину “Матерњи језик и изазови модерног доба”.

Предавање је одржала професорка Јелена Р. Јовановић Симић, са катедре за српски језик са јужнословенским језицима на Филолошком факултету у Београду. Професорка се осврнула на карактер српског језика и његов настанак, развој и фунционисање. Такође је истакла и познате ауторе и писце као што су Херберт Спенсер, Роман Јакобсон, Меша Селимовић и Вук Караџић и њихово поимање матерњег језика као чувара језичке топлине. Сматра да развој језика зависи и од историјске судбине његових носиоца. Данашњи српски књижевни језик заправо осликава склоп српске народне и националне револуције. Присутни су и утицаји јавног мњења, језичке моде и језичких табуа на српски језик па је професорка истакла и примере истих.

Након тога је уследио трибински део у коме су учествовали Ранко Бугарски, Мухарем Баздуљ, Зоран Стефановић и Милорад Симић. Учесници трибине изнели су своја виђења матерњег језика, његовог појма, дефиниције и употребе. Могли су се чути различити ставови да је матерњи језик популарна и модерна синтагма, политички коректно име, фундаментална реч и многи други уз напомену да само у академском језику постоји преко 100 значења за језик.

Учесници су се осврнули на положај језика и начин на који се институције односе према њему као изазове која је технолошка револуција ставила пред језике. Данашња достигнућа могу заштитити језик и сачувати га од заборава али погрешном употребом технологије језик се може осиромашити превеликом употребом туђица. У погледу српског језика коришћење ћирилице, врло је ефикасан начин за његово очување.

Википедија, као интернет феномен и део техничке револуције, добар је пример очувања интернет садржаја на српском језику. Зоран Стефановић је истакао да је Википедија место на коме се може комуницирати. То је зато што постоје верзије на српском, хрватском, српскохрватском и босанском језику. Уколико би дошло до спајања ових Википедија, штете не би било могуће избећи. Већ двадесет година се ради на софтверским програмима и дигитализацији у циљу одговарања на изазове модерног доба. Поред програма постоје и дигитализована издања Академског речника, речника Матице српске, Вуковог речника, речника Ђуре Даничића и осталих.

Похвално је што се започело обележавање овог дана у Србији, програм је био користан и подсетио нас је на значај нашег језика и писма али и потребу да се забринемо за његову будућност. Дом омладине је најавио да ће наставити с традицијом обележавања Међународног дана матерњег језика, а Викимедија Србије ће пратити дешавања на овом пољу.


Извор[уреди]

Bookmark-new.svg