Крагујевац: Сећање – Милева Жикић (1922-2011)

Извор: Викиновости
Иди на навигацију Иди на претрагу


22. фебруар 2011.

Крагујевац / Србија (www.joakimvujic.com) У Крагујевцу је у четвртак, 17. фебруара преминула глумица Милева Жикић, дугогодишња првакиња ансамбла драме Књажевско-српског театра.

Милева Жикић рођена је у Крагујевцу 1922. године, у тадашњој Пупиновој улици, на Пивари, од оца Милете, радника у Застави и мајке Јевросиме, такође раднице, који су сем ње имали и сина Јову. Професионалну каријеру је почела у шабачком Народном позоришту, у сезони 1948/49. године. Прва професионална улога била јој је рола Нине у Цанкаревом Краљу Бетајнове. Потом следе улоге Љубице (Сеоска учитељица), Еве (Пут у злочин), Васке (Зона Замфирова), Снежане (Снежана и седам патуљака)... преко двадесет улога за три године у Шапцу. У Шапцу су је звали, на почетку, Мала Нина, а касније, по улози која ће обележити битан део њене уметничке каријере - Коштана. Од 1951. године стални је члан крагујевачког позоришта. У крагујевачком позоришту је дебитовала улогом Оливије у Шекспировој Богојављенској ноћи. У театру је одиграла преко 120 улога. У пензију је отишла као првакиња драме крагујевачког позоришта, тада Театра Јоаким Вујић, улогом Евросиме у комаду Југословенска антитеза који је режирао Ненад Илић.

Од свих улога, које је одиграла у дугој и богатој каријери, сама Милева Жикић, издвајала је роле у представама: Пут око света, Наши синови, Раскршће, Камен за под главу, Тамни вилајет... Сем њих, остварила је запажене и награђиване роле Лукреције у Макијавелијевој Мандраголи, Маргарете у Стриндберговом Оцу, Дуњке у Љубав Јаровајој, Настасије Ивановне у Толстојевом Живом лешу, Пресветове у Самоубици Николаја Ердмана, Госпође Ортанз у Анујевом Женском оркестру, Оливије, Франческе и Бјанке у Шекспировим комадима Богојављенској ноћи, Мера за меру у Отелу, Меланију у Јегору Буличову Максима Горког, Фјоклу Ивановну у Гогољевој Женидби, Ану Андрејевну у Ревизору, Коштану у и устоименом комаду Борисава Боре Станковића, Меланију у Сремчевом комаду Поп Ћира и поп Спира, Кеву у Ивковој слави, Султану у Злој жени Јована Поповића Стерије, Стану у Јакшићевом Станоју Главашу, Станку у Прозивци за вечност Димитрија Тадића, Ану у Ослобођењу Скопља Душана Јовановића, Иконију у Чуду у Шаргану Љубомира Симовића, Лепосаву у Сабирном центру Душана Ковачевића, као и низ улога у Нушићевим комадима које су је и прославиле: Јованку у Протекцији, Босу у Општинском детету, Маришку у Мистер долару, Марицу у Сумњивом лицу, Спириницу у Народном посланику, Живку у Госпођи министарки, Сојку у Др, Спасићку у Ујежу, Сарку у Ожалошћеној породици, Мицу у Власти и Агнију у Покојнику.

Добитник је многих професионалних награда, попут оних на Сусретима професионалних позоришта Србије Јоаким Вујић и Удружења драмских уметника Србије а 2002. године добила је награду за животно дело Статуету Јоаким Вујић, која се додељује за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији. Такође, Милева Жикић, добитник је многих друштвених признања за хуманитарни рад. Глумица Милева Жикић сахрањена је 19. фебруара на Варошком гробљу у Крагујевцу.

Извор[уреди]