Корисник:Millosh/О новинарству

Извор: Викиновости
Иди на навигацију Иди на претрагу

Ова страна је намењена мојим ставовима о новинарству у светлу савремене технологије. Ако желите да коментаришете, [конструктивно] расправљате и сл. о садржају ове стране, користите страну за разговор.

Агенцијске вести[уреди]

Пре неки дан сам разговарао с једним нашим новинаром о Викивестима, када се покренула прича о агенцијским вестима. Он ми је објаснио како новинари не воле агенцијске вести и користе их искључиво ако са конкретног догађаја нису имали извештача.

Сматрам да је овакав став имао смисла док су се новине такмичиле на ограниченом папирном простору у томе ко ће специфичније да опише неки догађај. Ту, чак, није ни питање квалитета: мање-више, позиционирање неке новине је јасно. А у односу на језички и културни простор који та новина покрива, као и у односу на новац којим располаже, та ће новина бити више или мање квалитетна. Једини простор у ком се новине истог типа боре тиче се специфичнијег извештавања. Такво специфично извештавање је какогод битно кад су у питању ексклузивни садржаји.

Ако је у питању исти догађај, једини квалитативно нови простор за извештавање јесу, у суштини, квалитативно нове информације које се са тог догађаја могу донети. Узмимо, у односу на једноставно извештавање о неком догађају, нови квалитет је питати људе који су присуствовали том догађају како они виде тај догађај.

Такав тип извештавања, уношење нових информација из околине главне теме догађаја, јесте простор за специјализовање извештача, па и самих новина. Узмимо, маркетиншким агенцијама су интересантни подаци које би новинари могли да узму за њих.

Број различитих квалитета извештавања је ограничен. Простор за то постоји само за мањи број новина и других медијских кућа. А тешко је да ће се медијске куће у Србији томе прилагодити довољно брзо, тако да очекујем да ће већи број медијских кућа пропасти због неспособности да се прилагоди новим околностима. То, наравно, отвара много шири простор онима који се ипак прилагоде.

Да ли је неко, преко описа догађаја, додао неконзистентно понеку споредну информацију или не, то је од врло мале вредности за оног ко чита вести како би се информисао. (Писање критичког чланка је потпуно друга ствар: за то се не мора бити на лицу места.) За разлику од времена када је простор битке за читаоце био у ситним разликама, данас је тај простор на потпуно другом терену: у одабиру и класификацији вести, којих има у великим количинама. Бар кад су у питању чисто информативни медији.

Има простора и у истраживачком и критичком новинарству, али је питање на какву се циљну групу иде. Особа која хоће само да се информише, верованто има мање жеље да чита критичке чланке. Особи која хоће да чита критичке чланке, било да жели да се информише или не, битно је да прочита те критичке чланке, а за те чланке није неопходно имати извештача на терену. Чешћи је случај да је неко заинтересован за чланке -- било информативне, било критичке -- из тачно одређене области, а томе служе специјализовани медији.

На основу свега тога, сматрам да медији треба да користе "генирички" садржај који доносе агенције. Тај садржај је само основа за даље надградње, за правац у коме би се градила позиција конкретног медија. Саммо у случају ако постоји неки нови квалитет који би донела оригинална репортажа са, рецимо, прес конференције Владе Србије -- а таквих је врло мало -- има смисла бавити се и тиме. Ако нема, боље је не трошити ресурсе на оно што је већ урађено.

Треба имати на уму да је овај мој став уско везан за савремене трендове у новинарству, када читаност дневне штампе из године у годину опада, док се време које људи проводе на Интернету из године у годину значајно повећава. Више није неопходно играти на жици која се зове 30 или 100 страна. Сада је довољно преузети све агенцијске вести (али и друге податке који се могу добити на овај или онај начин аутоматски), њих категоризовати, а истаћи оригинални рад својствен том медију. Тај правац развоја сматрам најбољим и за Викивести.

--Millosh 11:03, 1. август 2009. (UTC)