Korisnik:Millosh/O novinarstvu

Ova strana je namenjena mojim stavovima o novinarstvu u svetlu savremene tehnologije. Ako želite da komentarišete, [konstruktivno] raspravljate i sl. o sadržaju ove strane, koristite stranu za razgovor.

Agencijske vesti

Pre neki dan sam razgovarao s jednim našim novinarom o Vikivestima, kada se pokrenula priča o agencijskim vestima. On mi je objasnio kako novinari ne vole agencijske vesti i koriste ih isključivo ako sa konkretnog događaja nisu imali izveštača.

Smatram da je ovakav stav imao smisla dok su se novine takmičile na ograničenom papirnom prostoru u tome ko će specifičnije da opiše neki događaj. Tu, čak, nije ni pitanje kvaliteta: manje-više, pozicioniranje neke novine je jasno. A u odnosu na jezički i kulturni prostor koji ta novina pokriva, kao i u odnosu na novac kojim raspolaže, ta će novina biti više ili manje kvalitetna. Jedini prostor u kom se novine istog tipa bore tiče se specifičnijeg izveštavanja. Takvo specifično izveštavanje je kakogod bitno kad su u pitanju ekskluzivni sadržaji.

Ako je u pitanju isti događaj, jedini kvalitativno novi prostor za izveštavanje jesu, u suštini, kvalitativno nove informacije koje se sa tog događaja mogu doneti. Uzmimo, u odnosu na jednostavno izveštavanje o nekom događaju, novi kvalitet je pitati ljude koji su prisustvovali tom događaju kako oni vide taj događaj.

Takav tip izveštavanja, unošenje novih informacija iz okoline glavne teme događaja, jeste prostor za specijalizovanje izveštača, pa i samih novina. Uzmimo, marketinškim agencijama su interesantni podaci koje bi novinari mogli da uzmu za njih.

Broj različitih kvaliteta izveštavanja je ograničen. Prostor za to postoji samo za manji broj novina i drugih medijskih kuća. A teško je da će se medijske kuće u Srbiji tome prilagoditi dovoljno brzo, tako da očekujem da će veći broj medijskih kuća propasti zbog nesposobnosti da se prilagodi novim okolnostima. To, naravno, otvara mnogo širi prostor onima koji se ipak prilagode.

Da li je neko, preko opisa događaja, dodao nekonzistentno poneku sporednu informaciju ili ne, to je od vrlo male vrednosti za onog ko čita vesti kako bi se informisao. (Pisanje kritičkog članka je potpuno druga stvar: za to se ne mora biti na licu mesta.) Za razliku od vremena kada je prostor bitke za čitaoce bio u sitnim razlikama, danas je taj prostor na potpuno drugom terenu: u odabiru i klasifikaciji vesti, kojih ima u velikim količinama. Bar kad su u pitanju čisto informativni mediji.

Ima prostora i u istraživačkom i kritičkom novinarstvu, ali je pitanje na kakvu se ciljnu grupu ide. Osoba koja hoće samo da se informiše, verovanto ima manje želje da čita kritičke članke. Osobi koja hoće da čita kritičke članke, bilo da želi da se informiše ili ne, bitno je da pročita te kritičke članke, a za te članke nije neophodno imati izveštača na terenu. Češći je slučaj da je neko zainteresovan za članke -- bilo informativne, bilo kritičke -- iz tačno određene oblasti, a tome služe specijalizovani mediji.

Na osnovu svega toga, smatram da mediji treba da koriste "genirički" sadržaj koji donose agencije. Taj sadržaj je samo osnova za dalje nadgradnje, za pravac u kome bi se gradila pozicija konkretnog medija. Sammo u slučaju ako postoji neki novi kvalitet koji bi donela originalna reportaža sa, recimo, pres konferencije Vlade Srbije -- a takvih je vrlo malo -- ima smisla baviti se i time. Ako nema, bolje je ne trošiti resurse na ono što je već urađeno.

Treba imati na umu da je ovaj moj stav usko vezan za savremene trendove u novinarstvu, kada čitanost dnevne štampe iz godine u godinu opada, dok se vreme koje ljudi provode na Internetu iz godine u godinu značajno povećava. Više nije neophodno igrati na žici koja se zove 30 ili 100 strana. Sada je dovoljno preuzeti sve agencijske vesti (ali i druge podatke koji se mogu dobiti na ovaj ili onaj način automatski), njih kategorizovati, a istaći originalni rad svojstven tom mediju. Taj pravac razvoja smatram najboljim i za Vikivesti.

--Millosh 11:03, 1. avgust 2009. (UTC)