Иран и Сједињене Државе пролазе кроз фазу „дипломатске промене расположења”

Извор: Викиновости
Иди на навигацију Иди на претрагу


31. јул 2008.
Вашингтон/ САД Иран и САД пролазе кроз фазу која би се могла описати као дипломатске промене расположења. У једном тренутку, изгледа као да су две земље на ивици рата, а убрзо потом, као да се њихови међусобни односи мало, али приметно мењају.

Иако је дуго инсистирала да никада неће преговарати са Ираном, администрација председника Буша недавно је послала високог представника да присуствује међународним разговорима са иранским званичницима у Женеви о нуклеарном програму Техерана. Истовремено, САД и Европска унија понудиле су нови пакет подстицајних мера, с циљем да се Иран приволи да прекине обогаћивање уранијума. У интервјуу за ТВ мрежу Н-Б-Ц, ирански председник Махмуд Ахмадинеџад је уз дозу опреза поздравио оно што је описао као нови вид понашања америчких званичника. Како је рекао, уколико нови амерички став настави да се мења, Иран ће одговорити позитивно. Ирански председник разговарао је са новинаром Н-Б-Ц-ја Брајаном Вилијамсом уз помоћ преводиоца. "Моје питање је да ли је ово ново понашање засновано на новом приступу, другим речима - обостраном поштовању, сарадњи и правди? Или је то само наставак конфронтације са ирачким народом, само у другачијем облику?" Поента је међутим да преговори о нуклеарном програму Ирана остају блокирани. Техеран још није одговорио на нову понуду и наставља да обогаћује уранијум, сада користећи и већи број нуклеарних центрифуга. Аналитичар за питања Ирана у нестраначкој Истраживачкој служби америчког Конгреса Кен Кацман каже да иранско вођство у суштини одуговлачи, чекајући да буде изабран нови амерички председник.

"Иранци верују да ће сенатор Обама победити на изборима и предвиђају да ће САД после тога имати много блажи приступ нуклеарном питању. Стога мислим да покушавају да спрече било какву војну акцију САД или Израела, па чак и нову резолуцију којом би санкције биле пооштрене".

Кацман додаје да нешто блажа реторика иранског председника, који је одувек био подстрекач, одсликава све већа неслагања у иранским круговима моћи.

"Он покушава да прилагоди понашање неким мишљењима у Техерану, која се мењају. Ја верујем да се мишљења мењају у Техерану, али исто тако мислим да је Ахмадинеџад успешно убедио врховног вођу Хаменеиа и читав систем да за сада не праве драматичне уступке. Оно што ме донекле чини оптимистом у вези са оним што се дешава, јесте да унутар Ирана постоји та борба шта да се ради". Промена америчког става од стране администрације председника Буша уједно је збуњујућа и разочаравајућа за америчке неоконзервативце, какав је бивши амерички амбасадор у Уједињеним нацијама, Џон Болтон, који се подсмева идеји да у Техерану постоји унутрашња дебата о нуклеарном питању.

"Потрага Стејт Департмента за иранским умерењацима може се упоредити са потрагом капетана Ахаба за великим белим китом. То је опсесија унутар Државног секретаријата. Очигледно је да постоје разлике међу иранским лидерима, али никада нисмо установили разлике у вези са фундаменталном намером да дођу до нуклеарног оружја".

У интервјуу за ТВ мрежу Н-Б-Ц, Ахмадинеџад је поновио да Иран нема амбиције да изгради нуклеарно оружје. Неки аналитичари верују да се већ ради на постизању договора са Ираном. Рева Бала, из приватне обавештајне фирме «Стратфор», верује да постоје сличности са 1980. и 1981. годином, када је председник Џими Картер преговарао са Иранцима да ослободе америчке таоце из амбасаде САД у Техерану, али они то нису урадили све док Роналд Реган није положио заклетву.

"Истовремено су ускратили Картеру ту спољно-политичку победу. Уместо њега, уписао ју је Реган, иако је цео посао одрађен за време Картеровог мандата. Стога би то могла да буде слична калкулација, у којој Иранци не желе да спољно-политичку победу поклоне Бушовој администрацији, али већ сада припремају све да постигну договор. Пошто заиста не могу превише да ризикују, јер не знају шта доноси следећа администрација".

Међутим, други аналитичари тврде да ће бити потребне још строжије економске санкције, пре него што Техеран направи значајније уступке.


Извор[уреди]