Iran i Sjedinjene Države prolaze kroz fazu „diplomatske promene raspoloženja”

Izvor: Викиновости
Idi na navigaciju Idi na pretragu


31. jul 2008.
Vašington/ SAD Iran i SAD prolaze kroz fazu koja bi se mogla opisati kao diplomatske promene raspoloženja. U jednom trenutku, izgleda kao da su dve zemlje na ivici rata, a ubrzo potom, kao da se njihovi međusobni odnosi malo, ali primetno menjaju.

Iako je dugo insistirala da nikada neće pregovarati sa Iranom, administracija predsednika Buša nedavno je poslala visokog predstavnika da prisustvuje međunarodnim razgovorima sa iranskim zvaničnicima u Ženevi o nuklearnom programu Teherana. Istovremeno, SAD i Evropska unija ponudile su novi paket podsticajnih mera, s ciljem da se Iran privoli da prekine obogaćivanje uranijuma. U intervjuu za TV mrežu N-B-C, iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad je uz dozu opreza pozdravio ono što je opisao kao novi vid ponašanja američkih zvaničnika. Kako je rekao, ukoliko novi američki stav nastavi da se menja, Iran će odgovoriti pozitivno. Iranski predsednik razgovarao je sa novinarom N-B-C-ja Brajanom Vilijamsom uz pomoć prevodioca. "Moje pitanje je da li je ovo novo ponašanje zasnovano na novom pristupu, drugim rečima - obostranom poštovanju, saradnji i pravdi? Ili je to samo nastavak konfrontacije sa iračkim narodom, samo u drugačijem obliku?" Poenta je međutim da pregovori o nuklearnom programu Irana ostaju blokirani. Teheran još nije odgovorio na novu ponudu i nastavlja da obogaćuje uranijum, sada koristeći i veći broj nuklearnih centrifuga. Analitičar za pitanja Irana u nestranačkoj Istraživačkoj službi američkog Kongresa Ken Kacman kaže da iransko vođstvo u suštini odugovlači, čekajući da bude izabran novi američki predsednik.

"Iranci veruju da će senator Obama pobediti na izborima i predviđaju da će SAD posle toga imati mnogo blaži pristup nuklearnom pitanju. Stoga mislim da pokušavaju da spreče bilo kakvu vojnu akciju SAD ili Izraela, pa čak i novu rezoluciju kojom bi sankcije bile pooštrene".

Kacman dodaje da nešto blaža retorika iranskog predsednika, koji je oduvek bio podstrekač, odslikava sve veća neslaganja u iranskim krugovima moći.

"On pokušava da prilagodi ponašanje nekim mišljenjima u Teheranu, koja se menjaju. Ja verujem da se mišljenja menjaju u Teheranu, ali isto tako mislim da je Ahmadinedžad uspešno ubedio vrhovnog vođu Hameneia i čitav sistem da za sada ne prave dramatične ustupke. Ono što me donekle čini optimistom u vezi sa onim što se dešava, jeste da unutar Irana postoji ta borba šta da se radi". Promena američkog stava od strane administracije predsednika Buša ujedno je zbunjujuća i razočaravajuća za američke neokonzervativce, kakav je bivši američki ambasador u Ujedinjenim nacijama, Džon Bolton, koji se podsmeva ideji da u Teheranu postoji unutrašnja debata o nuklearnom pitanju.

"Potraga Stejt Departmenta za iranskim umerenjacima može se uporediti sa potragom kapetana Ahaba za velikim belim kitom. To je opsesija unutar Državnog sekretarijata. Očigledno je da postoje razlike među iranskim liderima, ali nikada nismo ustanovili razlike u vezi sa fundamentalnom namerom da dođu do nuklearnog oružja".

U intervjuu za TV mrežu N-B-C, Ahmadinedžad je ponovio da Iran nema ambicije da izgradi nuklearno oružje. Neki analitičari veruju da se već radi na postizanju dogovora sa Iranom. Reva Bala, iz privatne obaveštajne firme «Stratfor», veruje da postoje sličnosti sa 1980. i 1981. godinom, kada je predsednik Džimi Karter pregovarao sa Irancima da oslobode američke taoce iz ambasade SAD u Teheranu, ali oni to nisu uradili sve dok Ronald Regan nije položio zakletvu.

"Istovremeno su uskratili Karteru tu spoljno-političku pobedu. Umesto njega, upisao ju je Regan, iako je ceo posao odrađen za vreme Karterovog mandata. Stoga bi to mogla da bude slična kalkulacija, u kojoj Iranci ne žele da spoljno-političku pobedu poklone Bušovoj administraciji, ali već sada pripremaju sve da postignu dogovor. Pošto zaista ne mogu previše da rizikuju, jer ne znaju šta donosi sledeća administracija".

Međutim, drugi analitičari tvrde da će biti potrebne još strožije ekonomske sankcije, pre nego što Teheran napravi značajnije ustupke.


Izvor[uredi]