Имигранти у Русији - стварна претња или застрашивање

Извор: Викиновости
Иди на навигацију Иди на претрагу
Демонстрације Руских националиста
Слика: Dmitriy.

23. октобар 2013.
Москва/ Русија (Beta) - На таласу раста негативног односа Руса према имигрантима, пре свега из средњеазијских земаља бившег Совјетског Савеза, политичке партије, медији али и аналитичари утркују се предлозима како пооштрити миграциону политику. Након летошњег напада групе Дагестанаца на групу полицајаца на једној од московских пијаца, оснивању кампа за нелегалне имигранте на територији Москве, а потом и недавног случаја када је Азербејџанац убио 25 - годишњег Руса у престоници, грађанима се стално шаљу негативне поруке о дошљацима, како због њиховог броја, тако и због порекла.

Недавно истраживање јавног мњења Сверуског центра за истраживање јавног мњења ВЦИОМ, показало је да се чак 74 одсто Руса негативно односи према дошљацима, а више од половине се залаже за пооштравање имиграционог законодавства. Пре седам година, негативан однос према имигрантима изражавало је 69 одсто грађана.

Као могуће мере у борби против илегалних имиграната које предлажу политичари, али и званичници, помињу се од увођења виза за грађане земља као што су Таџикистан или Киргизија, преко „замене `неквалитетних` имиграната за `квалитетне`“, па до затварања граница.

Градоначелник Москве Сергеј Собјањин, који је добар део своје предизборне кампање овог лета градио на имиграционој политици, отворено се залаже за ограничење броја емиграната у престоници.

Он је недавно изјавио да је „за“ интеграцију грађана из Украјине и Белорусије , док је „веома тешко“ прилагодити људе из Средње Азије.

Државној думи у уторак је из владајуће Јединствене Русије стигао предлог закона који предвођа да странац може пријавити пребивалиште, само ако је задовољен услов од 10 квадратних метара стамбеног простора по особи, за Москву односно девет, за Санкт Петербург.

Аутори законског предлога наводе да Федерална имиграциона служба сваке године бележи више од 6.000 адреса где се истовремено региструје по 100, 200 или више људи.

Директор Института за демографију московске Високе школе економије Анатолиј Вишњевски указује међутим на пораст „мигрантофобијских расположења“ и на нетачност података и оцена које се износе у руској јавности.

Тврдња да, према подацима УН, са 11 милиона имиграната Русија заузима друго место у свету, после САД, ни у ком случају, по његовој оцени, не значи да је Русија „преплављена“ имигрантима, укључујући и нелегалним, како је то представљено у јавности.

Вишњевски објашњава да је међу земљама које примају имигранте, Русија у односу на број становника, друга после САД, али да у Русији живи велики број људи који су се родили у другим земљама Совјетског Савеза. По методологији УН, додаје он, они су странци.

„Никакво друго место Русија не заузима по броју имиграната на број становника, већ заузима скромно место ме+у европским земљама. Тако да се не може говорити ни о каквој 'окупацији'. Преувеличавају се оцене о надолажење имиграната“, рекао је Вишњевски на ТВ ДОЗД.

„Грађани нису криви што имају лошу представу о броју имиграната. А коме то иде у корист? То су политика и политичке игре“, додао је он.

Вишњевски наводи да имигранти у Русији, такође оптужују да заузимају радна места, да износе значајан новац из земље, да преносе заразне болести, чак и да представљају претњу националној безбедности.

По његовим речима, у Русији се смањује број радно способног становништва и имигрантни су неопходни како би попунили радна места.

Вишњевски такође указује да руски медији пишу да гастарбајтери „износе из земље новац и да представљају девизни усисивач, а да је то“, како наводи, тренутна светска тенденција, али да се у САД на пример, због тога, не диже бука.

Он наводи податке Светске банке из 2009. године да је из Русије отишло новца мање него из Швајцарске, али више него из Немачке, око 19 милијарди долара, а да је из САД извезено око 48 милијарди долара.

Вишњевски наводи да Министарство унутрашњих послова редовно саопштава податке о криминалу, из којих се види да се последњих година не повећава број кривичних дела које су извршили странци, односно да је око два одсто.

„Без обзира на то, непрестано се инситира на сумњичавости према имигрантима. Посебно московске власти воле да о томе шпекулишу. Зашто се то ради? Московљанима се вероватно допада осећај да их московске власти штите и да су за криминал криви странци“, каже Вишњевски.

Извор[уреди]

Bookmark-new.svg