Pređi na sadržaj

Imigranti u Rusiji - stvarna pretnja ili zastrašivanje

Izvor: Викиновости
Demonstracije Ruskih nacionalista
Slika: Dmitriy.

23. oktobar 2013.
Moskva/ Rusija (Beta) - Na talasu rasta negativnog odnosa Rusa prema imigrantima, pre svega iz srednjeazijskih zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza, političke partije, mediji ali i analitičari utrkuju se predlozima kako pooštriti migracionu politiku. Nakon letošnjeg napada grupe Dagestanaca na grupu policajaca na jednoj od moskovskih pijaca, osnivanju kampa za nelegalne imigrante na teritoriji Moskve, a potom i nedavnog slučaja kada je Azerbejdžanac ubio 25 - godišnjeg Rusa u prestonici, građanima se stalno šalju negativne poruke o došljacima, kako zbog njihovog broja, tako i zbog porekla.

Nedavno istraživanje javnog mnjenja Sveruskog centra za istraživanje javnog mnjenja VCIOM, pokazalo je da se čak 74 odsto Rusa negativno odnosi prema došljacima, a više od polovine se zalaže za pooštravanje imigracionog zakonodavstva. Pre sedam godina, negativan odnos prema imigrantima izražavalo je 69 odsto građana.

Kao moguće mere u borbi protiv ilegalnih imigranata koje predlažu političari, ali i zvaničnici, pominju se od uvođenja viza za građane zemlja kao što su Tadžikistan ili Kirgizija, preko „zamene `nekvalitetnih` imigranata za `kvalitetne`“, pa do zatvaranja granica.

Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin, koji je dobar deo svoje predizborne kampanje ovog leta gradio na imigracionoj politici, otvoreno se zalaže za ograničenje broja emigranata u prestonici.

On je nedavno izjavio da je „za“ integraciju građana iz Ukrajine i Belorusije , dok je „veoma teško“ prilagoditi ljude iz Srednje Azije.

Državnoj dumi u utorak je iz vladajuće Jedinstvene Rusije stigao predlog zakona koji predvođa da stranac može prijaviti prebivalište, samo ako je zadovoljen uslov od 10 kvadratnih metara stambenog prostora po osobi, za Moskvu odnosno devet, za Sankt Peterburg.

Autori zakonskog predloga navode da Federalna imigraciona služba svake godine beleži više od 6.000 adresa gde se istovremeno registruje po 100, 200 ili više ljudi.

Direktor Instituta za demografiju moskovske Visoke škole ekonomije Anatolij Višnjevski ukazuje međutim na porast „migrantofobijskih raspoloženja“ i na netačnost podataka i ocena koje se iznose u ruskoj javnosti.

Tvrdnja da, prema podacima UN, sa 11 miliona imigranata Rusija zauzima drugo mesto u svetu, posle SAD, ni u kom slučaju, po njegovoj oceni, ne znači da je Rusija „preplavljena“ imigrantima, uključujući i nelegalnim, kako je to predstavljeno u javnosti.

Višnjevski objašnjava da je među zemljama koje primaju imigrante, Rusija u odnosu na broj stanovnika, druga posle SAD, ali da u Rusiji živi veliki broj ljudi koji su se rodili u drugim zemljama Sovjetskog Saveza. Po metodologiji UN, dodaje on, oni su stranci.

„Nikakvo drugo mesto Rusija ne zauzima po broju imigranata na broj stanovnika, već zauzima skromno mesto me+u evropskim zemljama. Tako da se ne može govoriti ni o kakvoj 'okupaciji'. Preuveličavaju se ocene o nadolaženje imigranata“, rekao je Višnjevski na TV DOZD.

„Građani nisu krivi što imaju lošu predstavu o broju imigranata. A kome to ide u korist? To su politika i političke igre“, dodao je on.

Višnjevski navodi da imigranti u Rusiji, takođe optužuju da zauzimaju radna mesta, da iznose značajan novac iz zemlje, da prenose zarazne bolesti, čak i da predstavljaju pretnju nacionalnoj bezbednosti.

Po njegovim rečima, u Rusiji se smanjuje broj radno sposobnog stanovništva i imigrantni su neophodni kako bi popunili radna mesta.

Višnjevski takođe ukazuje da ruski mediji pišu da gastarbajteri „iznose iz zemlje novac i da predstavljaju devizni usisivač, a da je to“, kako navodi, trenutna svetska tendencija, ali da se u SAD na primer, zbog toga, ne diže buka.

On navodi podatke Svetske banke iz 2009. godine da je iz Rusije otišlo novca manje nego iz Švajcarske, ali više nego iz Nemačke, oko 19 milijardi dolara, a da je iz SAD izvezeno oko 48 milijardi dolara.

Višnjevski navodi da Ministarstvo unutrašnjih poslova redovno saopštava podatke o kriminalu, iz kojih se vidi da se poslednjih godina ne povećava broj krivičnih dela koje su izvršili stranci, odnosno da je oko dva odsto.

„Bez obzira na to, neprestano se insitira na sumnjičavosti prema imigrantima. Posebno moskovske vlasti vole da o tome špekulišu. Zašto se to radi? Moskovljanima se verovatno dopada osećaj da ih moskovske vlasti štite i da su za kriminal krivi stranci“, kaže Višnjevski.

Izvor[uredi]