Да ли постоји времеплов

Извор: Викиновости
Иди на навигацију Иди на претрагу


Poseban.png
Мерима Његомир

1. јануар 2011.

Да ли постоји времеплов? Питање које је свако себи постављао бар једном, ако не и више пута у животу. Наравно одговор је увек био...НЕ! Тако је и мени било све до новогодишње ноћи 2011. године. После тога више нисам био сигуран у одговор, можда ипак постоји...

Задњи дан децембра, Торонто је увелико у „најлуђем дану“ у години, сви су нешто ужурбани, јуре да позавршавају шта још нису. Неки чак нису ни нашли место где ће дочекати и провести „најлуђу ноћ“. Велика већина је ипак себи обезбедила изабрано место у граду. Један обичан банкет хол је био моја дестинација. Ништа посебно, фенси, што би рекли овдашњи исељеници из домовине Србије. Шта је потребно за дочек нове године? Треба ти добра храна, добра музика и весело друштво. То сам и ја очекивао од овог дочека, ништа више или мање него претходних година.

Миленко Павлов

Ух, како сам се преварио. Добро друштво сам имао, само је требало расположење да дође. И дошло је! Дошло је у виду Миленка Павлова, који је био домаћин вечери. Почео је са својим познатим шармом да разгаљује и опушта госте. Направио је професионални увод у касније догађаје и све то уз музичку пратњу „G Sole benda“, шта тај оркестар све свира...

После низа Миленкових шала и салви смеха у једном тренутку у сали је некако настао мир и зачуо се свима нам познати предиван глас. Мерима Његомир. Прва песма је протекла уз тишину и неки чудан мир публике и на крају уводне песме се проломио громки аплауз. Ово се доживљава једном у животу, Мерима се није дала и наставила са другом песмом, па трећом, четвртом, не прекидајући бисерни низ који је везла. Публика се придружила у песми и игри коју је Мерима водила кроз време и крајеве наше далеке домовине и будила успомене које су негде дубоко у нама, само их је неко требао такнути. Кроз песме Мерима је враћала успомене и водила нас из Војводине у Шумадију, из Шумадије у Македонију, па у Босну, Русију, Мексико, песма за песмом све једна боља од друге. Створио се један замишљени балон око сале и више ниси имао осећај да си у Канади, путовао си са песмама и желео си да никада не престане ово путовање.

Нова година је стигла са Мериминим песмама и Миленковим досеткама између блокова песама. Нисмо се честито ни испоздрављали а ето стигао је „фајронт“, затварамо. Међу задњим гостима невољно смо почели да се разилазимо и размишљамо шта ћемо рећи својим пријатељима када будемо размењивали утиске са дочека, где смо били и шта смо радили. Да ли смо били у Србији или Канади? Нисмо уствари били ни тамо ни 'вамо. Били смо са Меримом и Миленком у неком безвременском простору и обишли пола света и далеку нам домовину. Видите, телепортација и времеплов ипак постоје.

Вративши се у стварност, мало сам поразговарао са Миленком Павловом који је најавио нову турнеју по Канади у фебруару и рекао да овог момента у Београду ради на снимању Беле лађе, са Миланом Ланетом Гутовићем, а нове тренутке са Миленком и Меримом ће гости имати шансе да проведу већ првог јануара. Другог јануара Мерима ће гостовати у Нијагари, осмог у Виндзору а петнаестог у Отави.

Спољашње везе[уреди]

Извор[уреди]

Викиновости
Овај чланак садржи новинарство из прве руке написано од стране уредника Викиновости. Погледај страницу за разговор за више детаља.


Bookmark-new.svg