Власи нису изненађени ставом Румуније

Извор: Викиновости
Иди на навигацију Иди на претрагу


28. фебруар 2012.
Бор-  (Beta) - Активисти у источној Србији подељени су у тумачењима идентитета и порекла Влаха и њихове заједнице у Србији, а поједини истичу да нису изненађени ставом Румуније да додатним гаранцијама влашкој заједници Србији треба условити давање статуса кандидата за чланство у ЕУ.

На попису 2002. године у Тимочкој крајини као Власи изјаснило се више од 40.000 људи, док се као Румуни декларисало њих 4.500. Резултати прошлогодишњег пописа још нису обрађени до краја.

Полемика око речи „Влах“ или „Румун“, која се повела приликом избора 21 члана Националног савета Влаха на изборној Скупштини одржаној марта 2006. године у Бору, прерасла је лингвистичке поделе у схватању једне речи и јасно је приказала удаљеност два супротстављена поимања припадности.

Једне, чије присталице сматрају да су Власи Срби, и друге који тврде да су Власи Румуни.

Председник Управног одбора „Мултиетнички центар за развој регије Дунав“ Зоран Андрејић изјавио је у уторак да није изненађен ставом Румуније на министарском савету ЕУ јер, како је рекао, Србија низ година „прикрива проблем“.

„Многе партије, а предњаче СПС, ДС и СНС, отворено су се мешале у избор Националног савета Влашке националне мањине, а да је то тачно, говори податак да су при избору имали и до девет изборних листи, а остали по једну или две“, рекао је Андрејић.

Председник Влашке демократске странке Србије, која је у опозицији у Бору, Предраг Балашевић, указао је да су Власи једина национална мањина у Србији која „нема могућност учења матерњег језика у школи“.

„Не бих се сада упуштао у реторичко питање да ли је то румунски или влашки. Сматрам да то јесте румунски језик, али је та расправа премештена на политички, уместо на научни терен“, казао је Балашевић.

Извор[уреди]

Bookmark-new.svg