Београд: Укључивање деце са потешкоћама у развоју у редовне вртићке групе
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
17. октобар 2010.
Београд/ Србија
Поражавајућа статистика да готово 80 одсто деце ометене у развоју у Србији није укључено у систем образовања и васпитања, у Београду се увелико мења на терену. Све је више деце са посебним потребама која се кроз пажљиво осмишљене индивидуалне програме укључује у редовне групе у вртићима. Од 59.000 малишана колико похађа неки од београдских вртића, 1.180 их има одређену тешкоћу у развоју, а осим васпитача, са њима свакодневно раде дефектолози, логопеди и педагошки асистенти.Према најавама Љиљане Јовчић, градске секретарке за дечју заштиту, у току је формирање интерресорних комисија чији је задатак да процене у коју ће редовне групе бити укључена деца са посебним потребама, а Секретаријат ће имати и свог координатора који ће бринути да се сваком детету пружи адекватна додатна подршка. – Наш Секретаријат већ три године апсолутно подржава овај вид инклузије, без обзира што је нови Закон о предшколском образовању тек од априла прописао да се деца са тешкоћама у развоју укључују у редовне вртићке групе. Она се за сада успешно спроводи у вртићима у Новом Београду, Старом граду, Палилули, Савском венцу и Вождовцу где ћемо ове године у вртићу „Бисери“ десеторо деце са тешкоћама у развоју укључити у редовне групе – истакла је Јовчић. Она је такође напоменула да инклузија не подразумева укидање 30 развојних група у којима тренутно борави 197 деце са вишеструким сметњама у развоју. –Од 7.000 запослених у београдским предшколским установама, готово 6.000 чини васпитни кадар, коме морате да објасните да инклузија није баук, да дете са сметњама у развоју неће угрозити групу и да ће им на располагању бити сва могућа додатна подршка, а Секертаријат је већ ангажовао довољан број дефектолога. Систем укључивања деце са тешкоћама у развоју у редовне вртићке групе је озбиљан процес, који подразумева и припрему родитеља и деце из редовних група да лепо дочекају нове другаре. Такође је неопходно разбити страх код родитеља чија су деца обухваћена инклузијом да ће њихова деца психички или вербално бити малтретирана од стране друге деце – закључила је Љиљана Јовчић.Отац шестогодишње Гале, Владимир Пемац, прича за Беоинфо како његова ћерка, упркос Дауновом синдрому, већ три године успешно прати своје вршњаке у редовној групи у вртићу „Славуј“.–Гала се брзо уклопила, јер су је сви другари сјајно дочекали и не примећујући разлике међу њима. Она због проблема са коленом не може физички да испрати другу децу, рецимо да потрчи или да скочи, али успешно савлађује целокупан предшколски програм, учи песмице, косе и праве линије, ради контролни без грешке. Васпитачице у вртићу су јој помогле да се што пре осамостали и она се као и сва друга деца сама облачи кад иде на спавање, зна да треба да опере руке пре ручка и сама једе. Не можете да замислите нашу срећу кад је гледамо кад сама скине ципелице, обује патофне и уђе у собу, а сва деца вичу њено име. Та социјализација јој много значи, јер да нема вртића она би се дружила са мамом и татом. Ако дете изолујете у старту, тако што ћете га дати у специјалан вртић, а потом и у школу, оно ће остати по страни и тешко да ће моћи да се укључи у живот. Надамо се да ће Гала следеће године са вршњацима кренути у редовну школу – испричао нам је Галин отац. У новобеоградским вртићима око 30 деце са тешкоћама у развоју је већ укључено у редовне групе, док у вртићу „Пчелица“ постоје четири развојне групе . Ана Бућан, психолог у Предшколској установи „11. април“ објашњава за Беоинфо каква је процедура приликом пребацивања детета из развојне у редовну групу.– У нашој установи постоји посебан тим који се бави инклузијом и укључује дефектологе, логопеде, психологе и педијатре, јер је неопходно да се са свих аспеката сагледа где би било најбоље укључити дете са тешкоћом у развоју. Кад се нађе адекватна група, врше се припреме и у самом вртићу, истовремено се припремају и васпитачи, али и деца која у најранијем добу треба да се навикну на различитости и развију осећај толеранције. Деци се говори да ће им се придружити нови другар који има одређену тешкоћу, ствара се позитивна атмосфера, јер тада адаптација траје знатно краће – објашњава Бућанова.