Beograd: Uključivanje dece sa poteškoćama u razvoju u redovne vrtićke grupe
 |
Ova stranica je arhivirana i dalje izmene nisu preporučene.
Imate ispravke? Dodajte šablon {{izmena zaštićenog}} na stranici za razgovore zajedno sa Vašim tekstom, i ona će biti ukazana administratorima. Napominjemo mogućnost da korišćeni izvori više nisu dostupni na internetu. |
17. oktobar 2010.
Beograd/ Srbija
Poražavajuća statistika da gotovo 80 odsto dece ometene u razvoju u Srbiji nije uključeno u sistem obrazovanja i vaspitanja, u Beogradu se uveliko menja na terenu. Sve je više dece sa posebnim potrebama koja se kroz pažljivo osmišljene individualne programe uključuje u redovne grupe u vrtićima. Od 59.000 mališana koliko pohađa neki od beogradskih vrtića, 1.180 ih ima određenu teškoću u razvoju, a osim vaspitača, sa njima svakodnevno rade defektolozi, logopedi i pedagoški asistenti.Prema najavama Ljiljane Jovčić, gradske sekretarke za dečju zaštitu, u toku je formiranje interresornih komisija čiji je zadatak da procene u koju će redovne grupe biti uključena deca sa posebnim potrebama, a Sekretarijat će imati i svog koordinatora koji će brinuti da se svakom detetu pruži adekvatna dodatna podrška. – Naš Sekretarijat već tri godine apsolutno podržava ovaj vid inkluzije, bez obzira što je novi Zakon o predškolskom obrazovanju tek od aprila propisao da se deca sa teškoćama u razvoju uključuju u redovne vrtićke grupe. Ona se za sada uspešno sprovodi u vrtićima u Novom Beogradu, Starom gradu, Paliluli, Savskom vencu i Voždovcu gde ćemo ove godine u vrtiću „Biseri“ desetoro dece sa teškoćama u razvoju uključiti u redovne grupe – istakla je Jovčić. Ona je takođe napomenula da inkluzija ne podrazumeva ukidanje 30 razvojnih grupa u kojima trenutno boravi 197 dece sa višestrukim smetnjama u razvoju. –Od 7.000 zaposlenih u beogradskim predškolskim ustanovama, gotovo 6.000 čini vaspitni kadar, kome morate da objasnite da inkluzija nije bauk, da dete sa smetnjama u razvoju neće ugroziti grupu i da će im na raspolaganju biti sva moguća dodatna podrška, a Sekertarijat je već angažovao dovoljan broj defektologa. Sistem uključivanja dece sa teškoćama u razvoju u redovne vrtićke grupe je ozbiljan proces, koji podrazumeva i pripremu roditelja i dece iz redovnih grupa da lepo dočekaju nove drugare. Takođe je neophodno razbiti strah kod roditelja čija su deca obuhvaćena inkluzijom da će njihova deca psihički ili verbalno biti maltretirana od strane druge dece – zaključila je Ljiljana Jovčić.Otac šestogodišnje Gale, Vladimir Pemac, priča za Beoinfo kako njegova ćerka, uprkos Daunovom sindromu, već tri godine uspešno prati svoje vršnjake u redovnoj grupi u vrtiću „Slavuj“.–Gala se brzo uklopila, jer su je svi drugari sjajno dočekali i ne primećujući razlike među njima. Ona zbog problema sa kolenom ne može fizički da isprati drugu decu, recimo da potrči ili da skoči, ali uspešno savlađuje celokupan predškolski program, uči pesmice, kose i prave linije, radi kontrolni bez greške. Vaspitačice u vrtiću su joj pomogle da se što pre osamostali i ona se kao i sva druga deca sama oblači kad ide na spavanje, zna da treba da opere ruke pre ručka i sama jede. Ne možete da zamislite našu sreću kad je gledamo kad sama skine cipelice, obuje patofne i uđe u sobu, a sva deca viču njeno ime. Ta socijalizacija joj mnogo znači, jer da nema vrtića ona bi se družila sa mamom i tatom. Ako dete izolujete u startu, tako što ćete ga dati u specijalan vrtić, a potom i u školu, ono će ostati po strani i teško da će moći da se uključi u život. Nadamo se da će Gala sledeće godine sa vršnjacima krenuti u redovnu školu – ispričao nam je Galin otac. U novobeogradskim vrtićima oko 30 dece sa teškoćama u razvoju je već uključeno u redovne grupe, dok u vrtiću „Pčelica“ postoje četiri razvojne grupe . Ana Bućan, psiholog u Predškolskoj ustanovi „11. april“ objašnjava za Beoinfo kakva je procedura prilikom prebacivanja deteta iz razvojne u redovnu grupu.– U našoj ustanovi postoji poseban tim koji se bavi inkluzijom i uključuje defektologe, logopede, psihologe i pedijatre, jer je neophodno da se sa svih aspekata sagleda gde bi bilo najbolje uključiti dete sa teškoćom u razvoju. Kad se nađe adekvatna grupa, vrše se pripreme i u samom vrtiću, istovremeno se pripremaju i vaspitači, ali i deca koja u najranijem dobu treba da se naviknu na različitosti i razviju osećaj tolerancije. Deci se govori da će im se pridružiti novi drugar koji ima određenu teškoću, stvara se pozitivna atmosfera, jer tada adaptacija traje znatno kraće – objašnjava Bućanova.