Београд: Трећа регионална конференција „Ко кроји европску ромску политику у области језика, културе и историје Рома”

Извор: Викиновости
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


21. октобар 2010.
Београд/ Србија

Поводом обележавања прве годишњице Музеја ромске културе, данас је у Београду одржана Трећа регионална конференција на тему „Ко кроји европску ромску политику у области језика, културе и историје Рома”. Поред учесника из наше земље, у раду конференције учествовали су и представници Рома из Словеније, Босне и Херцеговине и Македоније, а финансијску подршку дао је град Београд. Према речима Драгољуба Ацковића, директора Музеја ромске културе, циљ ове, као и претходне две конференције, јесте да се побољша положај Рома у друштву.– Помака има, најпре у ширем интерпретирању ове проблематике, али и у конкретним стварима које су урађене. Стварање институција као што су Европски универзитет за ромолошке студије, Катедра за ромологију, Библиотека „Трифун Димић” и Музеј ромске културе показује да се крећемо у позитивном правцу. Према званичној статистици, у Србији има 108.000 припадника ромске популације, али то нису тачни подаци јер само у Београду има 105.000 Рома. Тако да процењујемо да у земљи има између 600.000 и 700.000 Рома. У Србији је доста учињено да се поправи положај ове националне мањине, али још много тога има да се ради. Шпанија нам више није репер јер је Србија у неким областима отишла даље. Примера ради, ова земља нема две важне институције које ми имамо, нити дневни програм на ромском језику – казао је Ацковић.Витомир Михајловић, председник Националног савета ромске националне мањине и народни посланик, истакао је да су проблеми Рома у Србији и даље велики јер од свих националних мањина у овој има највише необразованих, чак 80 одсто, од чега највећи број чине жене, затим сиромашних, чак су и до десет пута сиромашнији од других мањина, и при том предрасуде и стереотипи учинили су да Роми буду највише дискриминисани. Међутим, ангажманом овог националног савета и осталих релевантних установа и појединаца ствари се крећу набоље. Тако се, примера ради, годишње по посебном програму на студије упише од 200 до 220 младих људи ромске националности, односно од 450 до 500 ученика у средње школе. Стандардизација језика је историјски процес, али ако се пође од чињенице да тренутно постоји чак 25 ромских језика, мора много више да се ради на овој проблематици како би сви Роми могли да комуницирају на једном језику, који ће „оставити” и будућим генерацијама. Зато су помоћ и већи ангажман стручњака неопходни, нагласио је Јован Дамјановић, председник Одбора за културу Националног савета ромске националне мањине и народни посланик.

Извор[уреди]