Београд: Одржан округли сто о решавању проблема напуштених животиња у Београду

Извор: Викиновости
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


24. септембар 2009.
Београд/ Србија

Округли сто на тему „Савремени приступ решавању проблема напуштених животиња на територији Београда” одржан је данас на Ветеринарском факултету. Према речима др Владимира Терзина, помоћника секретара за комуналне и стамбене послове, град Београд је 2006. године донео стратегију за решавање овог проблема, која је била усмерена првенствено на уличне животиње.

– Стратегија је у основи базирана на чиповању, кастрацији и стерилизацији животиња са улица. Међутим, анализе су показале да су животиње у највећем броју некада имале власника и да су потом напуштене, као и то да управо код њих највише долази до неконтролисаних парења. Ниједан град на свету са сталним приливом животиња не би успео да реши тај проблем, тако да је град морао да допуни своју стратегију одлукама које ће се односити на појачану контролу власничких животиња и њихово чиповање. Поред тога, тренутно смо у преговорима са Кинолошким савезом који би, између осталог, требало да онемогући издавање родовника док се пас не чипује и обележи. Тако ћемо знати чија је животиња, без обзира на то где је нађемо – казао је Терзин.

Стратегија града омогућава прекид биолошког ланца размножавања животиња, лакшу контролу, праћење и смањење агресивности. На почетку спровођења стратегије број паса који је избројан на улицама у централним градским општинама био је 7.150. Након две године, напуштених животиња знатно је мање и сада је тај број око 4.500. Град Београд такође има намеру да издавањем ваучера у току следеће године поспеши кастрацију и стерилизацију власничких животиња.

Др Брана Раденковић-Дамњановић, професорка Ветеринарског факултета, истакла је да проблем паса луталица у главном граду постоји дуго, али да он ескалира када се деси напад на човека. Зато је неопходно да се овај проблем решава континуирано, тачније свакодневно. Поред тога, важна је и едукација грађана јер једноставно је купити штене, али одговорност постаје већа када пас порасте. Закон о добробити животиња умногоме је регулисао ову област, али треба да се допуни правилницима.

– Кад је реч о ситуацији на терену, све у вези са псима луталицама ради се ваљано. Хватају се хумано, одводе се у прихватилишта, чипују, стерилишу и збрињавају. Оно што нам недостаје јесте санкционисање непоштовања закона. Важно је и да се поспеши стерилисање паса који имају власнике – казала је др Раденковић-Дамњановић.

На округлом столу говорили су и професори Ветеринарског факултета др Воја Павловић, др Иван Павловић, др Бранислав Прокић и др Иван Јовановић. Они су истакли да су напори града веома добри и да треба наставити у том правцу. Стручњаци факултета даће пун допринос у решавању овог проблема и у стручном и у техничком смислу.

Једно од питања о којима је било речи на скупу јесте и неодговорност власника у сузбијању паразита код животиња и њиховој вакцинацији. Травнате површине и шеталишта су и даље извор велике заразе. Зато је и у овом сегменту неопходна едукација и санкционисање.

Извор[уреди]