Beograd: Održan okrugli sto o rešavanju problema napuštenih životinja u Beogradu
 |
Ova stranica je arhivirana i dalje izmene nisu preporučene.
Imate ispravke? Dodajte šablon {{izmena zaštićenog}} na stranici za razgovore zajedno sa Vašim tekstom, i ona će biti ukazana administratorima. Napominjemo mogućnost da korišćeni izvori više nisu dostupni na internetu. |
24. septembar 2009.
Beograd/ Srbija
Okrugli sto na temu „Savremeni pristup rešavanju problema napuštenih životinja na teritoriji Beograda” održan je danas na Veterinarskom fakultetu. Prema rečima dr Vladimira Terzina, pomoćnika sekretara za komunalne i stambene poslove, grad Beograd je 2006. godine doneo strategiju za rešavanje ovog problema, koja je bila usmerena prvenstveno na ulične životinje.
– Strategija je u osnovi bazirana na čipovanju, kastraciji i sterilizaciji životinja sa ulica. Međutim, analize su pokazale da su životinje u najvećem broju nekada imale vlasnika i da su potom napuštene, kao i to da upravo kod njih najviše dolazi do nekontrolisanih parenja. Nijedan grad na svetu sa stalnim prilivom životinja ne bi uspeo da reši taj problem, tako da je grad morao da dopuni svoju strategiju odlukama koje će se odnositi na pojačanu kontrolu vlasničkih životinja i njihovo čipovanje. Pored toga, trenutno smo u pregovorima sa Kinološkim savezom koji bi, između ostalog, trebalo da onemogući izdavanje rodovnika dok se pas ne čipuje i obeleži. Tako ćemo znati čija je životinja, bez obzira na to gde je nađemo – kazao je Terzin.
Strategija grada omogućava prekid biološkog lanca razmnožavanja životinja, lakšu kontrolu, praćenje i smanjenje agresivnosti. Na početku sprovođenja strategije broj pasa koji je izbrojan na ulicama u centralnim gradskim opštinama bio je 7.150. Nakon dve godine, napuštenih životinja znatno je manje i sada je taj broj oko 4.500. Grad Beograd takođe ima nameru da izdavanjem vaučera u toku sledeće godine pospeši kastraciju i sterilizaciju vlasničkih životinja.
Dr Brana Radenković-Damnjanović, profesorka Veterinarskog fakulteta, istakla je da problem pasa lutalica u glavnom gradu postoji dugo, ali da on eskalira kada se desi napad na čoveka. Zato je neophodno da se ovaj problem rešava kontinuirano, tačnije svakodnevno. Pored toga, važna je i edukacija građana jer jednostavno je kupiti štene, ali odgovornost postaje veća kada pas poraste. Zakon o dobrobiti životinja umnogome je regulisao ovu oblast, ali treba da se dopuni pravilnicima.
– Kad je reč o situaciji na terenu, sve u vezi sa psima lutalicama radi se valjano. Hvataju se humano, odvode se u prihvatilišta, čipuju, sterilišu i zbrinjavaju. Ono što nam nedostaje jeste sankcionisanje nepoštovanja zakona. Važno je i da se pospeši sterilisanje pasa koji imaju vlasnike – kazala je dr Radenković-Damnjanović.
Na okruglom stolu govorili su i profesori Veterinarskog fakulteta dr Voja Pavlović, dr Ivan Pavlović, dr Branislav Prokić i dr Ivan Jovanović. Oni su istakli da su napori grada veoma dobri i da treba nastaviti u tom pravcu. Stručnjaci fakulteta daće pun doprinos u rešavanju ovog problema i u stručnom i u tehničkom smislu.
Jedno od pitanja o kojima je bilo reči na skupu jeste i neodgovornost vlasnika u suzbijanju parazita kod životinja i njihovoj vakcinaciji. Travnate površine i šetališta su i dalje izvor velike zaraze. Zato je i u ovom segmentu neophodna edukacija i sankcionisanje.
Izvor
[uredi]- „Београд: Одржан округли сто о решавању проблема напуштених животиња у Београду” Град Београд, 24. септембар 2009. (srpski)