Београд: Одржана комеморација поводом смрти некадашњег градоначелника Београда Богдана Богдановића
Комеморација поводом смрти некадашњег градоначелника Београда професора Архитектонског факултета Богдана Богдановића одржана је данас у свечаној сали Старог двора. У присуству бројних поштовалаца лика и дела Богдановића, о њему су говорили градоначелник Београда Драган Ђилас, декан Архитектонског факултета проф. др Владимир Мако и дугогодишњи сарадник преминулог професора проф. др Димитрије Младеновић.
Градоначелник Драган Ђилас истакао је да су иза Богдана Богдановића, као и иза свих великих људи, остала његова дела, бројни студенти, сарадници и поштоваоци.
– Богдан Богдановић остаће упамћен по свом критичком духу и храбрости да се супротстави увреженим мишљењима. Никог није остављао равнодушним, а својим деловањем стицао је или острашћене обожаваоце или жестоке противнике. Вероватно је то и желео: да подстакне на критичко размишљање и сумњу. Разликовао се као професор, а таквог ћемо га памтити и као градоначелника. Био је загледан у будућност, у неки нови Београд, Београд као једну од европских престоница. Био је градоначелник од 1982. до 1986. године, у тешком периоду заласка једног друштвеног уређења и мучном настајању новог, у чијем стварању још увек учествујемо. Било је то време несташица и незадовољстава, почетака демократије и другачијег виђења и прошлости и будућности. О свему томе имао је своје мишљење и лични, професорски став. С друге стране, живот је био много ситничавији и када је дошао у сукоб са својим дојучерашњим саборцима и поштоваоцима, отишао је у Беч, где је провео последње године свог живота. Памтићемо га као врсног интелектуалца и човека који је задужио Београд, а ми ћемо му се у име главног града и Београђана одужити како то доликује великим именима и градоначелницима – казао је Ђилас.
Проф. др Владимир Мако истакао је да откако је 1960. године Богдановић постао доцент Архитектонског факултета, као грандиозна интелектуална личност, почео је да развија специфичан облик наставе и приступа студентима.
– Многи од нас овде памтимо да нас је наводио да на његова предавања долазимо не зато што смо морали већ управо због тога што их је он држао. Његове књиге нисмо читали јер су била обавезна литература, већ зато што је било испод части и достојанства сваког студента да не прочита бар једну или две његове књиге. Све је то у генерације студената Архитектонског факултета улило снажан темељ интелектуализма без којег архитектура не може да постоји. Срећни смо што смо имали прилику да живимо, учимо и радимо поред једног од највећих интелектулаца Србије 20. века – рекао је Мако. Проф. др Димитрије Младеновић казао је да је Богдановић био велики градитељ, мислилац и педагог, човек који је себе уградио у културу ове средине и света.
– Иза њега је остао велик број меморијалних остварења, непревазиђених како по форми тако и по филозофском ставу и универзалности поруке која из њих зрачи. Његов пребогати животни опус бројним младим следбеницима представљаће највеће завештање. Имао је изванредан осећај за старе технике и занате, а камен је познавао као своју душу. Често је истицао да је он можда, међу првима, био зачетник такозване ауторске групне форме. Градитељ, теоретичар архитектуре града, филозоф, писац, стваралац метафоричких грађевина и алегоријских амбијената, Богдановић је говорио: писао сам да бих умео да градим, градио сам да бих умео да пишем – рекао је Младеновић, подсећајући на бројна дела нашег великог архитекте која се налазе у градовима широм бивше Југославије.
Богдан Богдановић је рођен у Београду 20. августа 1922. године. У Народноослободилачкој војсци Југославије 1944. је рањен, демобилисан је у чину поручника и одликован Орденом за храброст. Био је професор Архитектонског факултета и аутор великог броја споменика и меморијалних комплекса посвећених жртвама Другог светског рата, међу којима су споменици у Мостару, Прилепу, Белој Цркви и „Камени цвет” у Јасеновцу. Објавио је 26 књига на српском и немачком језику, претежно из историје и теорије града. У периоду од 1964. до 1968. био је председник Савеза архитеката Југославије. Од 1970. био је декан Архитектонског факултета, а две године касније, због покушаја спровођења модернизације архитектонске наставе, био је приморан да одустане од реформи и поднесе оставку на ту функцију. Био је члан Српске академије наука и уметности, али је деведесетих година академију напустио због револта. Један је од оснивача Међународне академије архитектуре и члан Баварске академије лепих уметности. Два пута је награђиван Октобарском наградом града Београда, први пут за Спомен-гробље жртава фашизма у Сремској Митровици 1961, а други пут 1966. за споменик у Јасеновцу. Добитник је и Хердерове награде. Златни орден града Беча за посебне заслуге додељен му је 12. марта 2003. године.
Проф. др Богдан Богдановић преминуо је прошлог петка у Бечу у 87. години. Кремација ће се обавити 2. јула у Бечу.