Београд: Изложба „Тврђаве и остаци утврђених градова Србије” до 8. октобра на Калемегдану

Извор: Викиновости
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


23. август 2009.
Београд/ Србија

Изложба „Тврђаве и остаци утврђених градова Србије” отворена је до 8. октобра на Савском шеталишту – парк Калемегдан. Посетиоци могу да погледају изложене фотографије 27 тврђава и остатака утврђених градова у Србији. Изложба је део великог пројекта који је Јавно предузеће „Београдска тврђава” покренуло у сарадњи са Сталном конференцијом градова и општина. Жеља организатора је да се тврђаве и остаци утврђених градова отргну од заборава и прикажу јавности као део културног и историјског наслеђа, али и као могући туристички потенцијал земље.

Широм некадашњих српских земаља постоји више стотина локалитета са остацима старих утврђења, али су ретка она чији су остаци толико очувани да на основу њих може да се утврди како су изгледала. Боље су очуване тврђаве које су своју функцију задржале и у каснијим раздобљима, под влашћу Турака. Већина ових утврда је дограђивана и прилагођавана развоју ратне технике, при чему су губиле изворне средњовековне облике. Неке од њих су биле претече савремених градова, које и данас красе делови старих бедема и кула.

Тврђаве, замкови и утврђени градови су за средњовековне српске земље имали изузетан значај као кључна упоришта одбране. Јака утврђења гарантовала су опстанак државе, а њиховим освајањем запоседала се територија и стицали или губили поседи. По правилу су дизана на стратешким местима или теже приступачним положајима на врховима брда. Утврђење је ограђивано бедемом са стазом на врху и зупцима који су штитили браниоце. Испред бедема је копан дубок ров, који је код равничарских утврђења обично био испуњен водом. На појединим местима бедеми су ојачавани високим кулама.

Тврђаве су била искључиво војна упоришта, а замкови мања утврђења у којима се налазио владарски или властеоски двор. Најпространији су били утврђени градови са више посебно брањених делова. У њима је, осим замка, постојало и бедемима опасано цивилно насеље. То су у српским земљама, поред приморских градова, били Скопље и Ново Брдо, као и престони градови Београд и Смедерево.

Извор[уреди]