Београд: Изградња моста преко Аде Циганлије интензивна и током зиме

Извор: Викиновости


22. децембар 2009.
Београд/ Србија

Мост преко Аде Циганлије ради се непрекидно, а његов пилон је већ двадесетак метара изнад земље и биће завршен за годину дана, најавио је данас градоначелник Драган Ђилас, сумирајући резултате у овој години током обиласка пет најзначајнијих градилишта у Београду. Сви радови напредују предвиђеном динамиком, а пауза ће бити направљена само од 31. децембра до 8. јануара. Мост ће коштати 118 милиона евра, са ПДВ-ом 140 милиона евра, уз могућа одступања од неколико процената у зависности од цене материјала. Он ће имати три траке, два шинска дела за метро и стазе за бициклисте и пешаке.

– Град је до сада за његову изградњу узео кредит од 69,6 милиона и први део кредита од 70 милиона за приступне саобраћајнице. То нису обичне улице, које се само споје, већ петље које много коштају, као и цео булевар који се гради са друге стране моста. Приступне саобраћајнице са петљама увек коштају колико и мост. Они који причају да Београду не треба тако велики мост треба да се сете како су пре 35 година градоначелнику Бранку Пешићу говорили да граду није потребан тако велики мост као „Газела”, а данас је његов капацитет премали за Београд – рекао је Ђилас.

Петља на Царевој ћуприји, коју становници овог дела Београда чекају 30 година, биће завршена крајем идуће године. Пре ње почеће да се гради петља у Радничкој улици, колико год је могуће без затварања саобраћаја.Обезбеђено је и инжењерско решење да, кад буде затваран тобоган, аутомобилски саобраћај према Бановом брду и Чукарици иде надвожњаком којим сада иду трамваји.

– Задуженост града до 2021. године, на нивоу отплата кредита и камата, износи до 18 милиона евра, што је мање од три одсто градског буџета, а закон дозвољава до 15 одсто задужења. Не задужујемо се да бисмо делили плате или правили споменике, већ да би се овај град развијао и тако ће бити и у наредној години. Људи који раде на оваквим температурама заслужују и моју захвалност као градоначелника и захвалност Београђана, зато што ће наш град за неколико година дефинитивно постати метропола, што он јесте по свим другим својствима – рекао је градоначелник Драган Ђилас.

На шпицу Аде Циганлије, после добијања решења о одобрењу за изградњу и радова на насипању и стабилизацији терена до потребне коте, отпочело се са побијањем сталних шипова на које се ослања главни стуб моста – пилон. У темељ пилона побијено је 113 бетонских шипова, а током септембра и октобра изливена је и наглавна плоча, која се састоји из три слоја дебљине девет метара. За овај највећи монолитни темељ у мостоградњи у Србији утрошено је 1.300 тона арматуре и 16.370 кубика бетона. Пилон данас наставља да „расте”, ослањајући се на источну и западну ножицу, а у току је изградња четвртог и петог бетонског сегмента. Укупно ће их бити 39 и достићи ће висину од 175 метара, док ће последњих 25 метара пилона бити изграђено од челика. На чукаричкој страни избетониран је и комплетиран стуб број 7. Монтирана је опрема за навлачење конструкције задњег распона преко већ изграђене издигнуте платформе, са које се нагуравају избетонирани делови моста. Завршавају се и радови на привременим стубовима у чукаричком рукавцу, док се на левој обали Саве, као и на градилишту Мале Аде, завршавају темељи преосталих стубова моста.

Мост ће бити израђен са косим кабловима и једним пилоном и знатно ће повећати капацитет мреже како локалног тако и транзитног саобраћаја. Са пилоном од 200 метара и главним распоном од 376 метара постаће најважније обележје града и градске саобраћајне мреже у будућности. Мост је укупне дужине 969 метара, а ширине 45 метара са шест саобраћајних трака, два колосека за шински саобраћај и две пешачко-бициклистичке стазе. Максимална пропусна моћ моста биће 12.000 возила на сат, а главни пројекат предвиђа и провлачење свих неопходних водова градске комуналне и јавне инфраструктуре кроз конструкцију моста. За приступне саобраћајнице приводи се крају техничка контрола главних пројеката јужних и северних путева, а убрзо почиње и израда идејног пројекта петље „Радничка”.

На месту некадашњег пружног прелаза код Цареве ћуприје, после пет месеци од почетка радова видљива је нова конструкција, која ће следеће јесени премостити железничку пругу. До сада је завршена изградња стубова и преднапрезање прве бетонске конструкције у дужини од 90 метара, којом ће се возила из Паштровићеве улице пењати према издигнутој раскрсници над пругом. При крају су радови на конструкцији која ће возила водити са надвожњака према Бановом брду, а започета је и изградња конструкције изнад самог тока Топчидерке. Укупно је до сада побијено 186 шипова и изливено 500 метара потпорних зидова. Завршен је велики део радова на постављању 2,5 километара водоводне и канализационе мреже, као и радова на измештању железничких, електро и телефонских каблова. У току су радови на насипима за саобраћајнице и постављање дренажних система.

Петља „Хиподром” код Цареве ћуприје представља део саобраћајне мреже у оквиру које се гради и мост преко Саве на Ади Циганлији. Изградњом надвожњака код Цареве ћуприје укинуће се укрштање друмског и железничког саобраћаја на позицији Паштровићеве улице, чиме ће се повећати безбедност и убрзати саобраћај према Бановом брду, као и према централним деловима града. Осим изградње новог надвожњака, радови обухватају и реконструкцију Булевара војводе Мишића. Сам надвожњак ће са по две саобраћајне траке у сваком смеру бити широка и модерна трокрака раскрсница са прилазним рампама, које ће омогућити несметано кретање у правцу Бановог брда или даљи пролаз Булеваром војводе Мишића.

Булевар војводе Мишића и пружни прелаз затворени су за друмски саобраћај до следеће јесени. За овај објекат инфраструктуре Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда издвојиће 1,8 милијарди динара из средстава накнаде за уређивање грађевинског земљишта, а радови су поверени домаћем конзорцијуму у саставу „Ратко Митровић – нискоградња”, „Новкол” и „Хидропромет инжењеринг”.

Извор[уреди]