Београд: Др Јасмина Лозановић, дипломирани машински инжењер: Наука нема граница
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
5. октобар 2009.
Београд/ Србија
Др Јасмина Лозановић запослена је у Иновационом центру Машинског факултета Универзитета у Београду. Ради на пројектима које финансира Министарство за науку и технолошки развој, а ангажована је и у склапању уговора о сарадњи с привредом. Такође, учествовала је и у извођењу наставе на Машинском факултету. У својој двадест седмој години иза себе има радну биографију на којој би могли да јој позавиде и много искуснији ствараоци. Докторирала је у 26. години на Машинском факултету Универзитета у Београду и до сада има преко 20 објављених научних радова. Бавила се музиком, добијала награде, али ју је пут водио ка науци. Њен допринос машинској струци, који је део Јасминине докторске дисертације, нашао је практичну примену у Словенији и Немачкој. Реч је о савременој методи мерења сигурности и поузданости машинских конструкција.
Како вам из перспективе успеха који сте остварили у науци изгледају године проведене у школи и на факултету? Колико је просветни систем утицао на ваш научни развој?
– У средњој школи нисам имала амбиције, нисмо били обавештени о правцу у којем се може ићи. Кренула сам очевим стопама и уписала се на Машински факултет. На студијама сам почела да осећам да могу више од онога што се нуди. Схватила сам да је наука отворена, да оно што учимо данас може да се превазиђе. Чини ми се да наука нема границе, а у сваком случају нико не зна где су те границе. То сазнање подстакло ме је да почнем да истражујем.
Шта подразумева ваше решење за мерење поузданости машинских конструкција?
– То је стереометријско снимање које замењуње стару технологију у којој је потребно извршити различите врсте испитивања конструкције и прорачуна, аналитичких, нумеричких и експерименталних, док са стереометријским мерењем то није случај.
У чему је предност стереометријског снимања, осим у поједностављењу поступка?
– Овом методом остварује се уштеда у новцу и времену потребном да се испитивање обави. Хоћу да напоменем да је ово решење део међународног пројекта и вишеструко је потврђено као валидно. Овај пројекат финансирала је Европска унија.
У Словенији и Немачкој конструкције попут мостова већ се проверавају вашом методом. Шта је са Србијом?
– Тек недавно Машински факултет у Београду набавио је опрему за ову врсту мерења. Видећемо када ће метода почети да се примењује и колико ће времена бити потребно да резултати добијени пројектом и у оквиру експеримената које сам радила да би потврдила хипотезе докторске дисертације постану примењиви у свакодневној инжењерској пракси у нашој земљи.
Јесте ли, захваљујући свом доприносу машинству, доживели неку врсту друштвеног престижа или било какав бенефит?