Београд: Ада Циганлија – излетишни и туристички бисер Београда
Београђани данима на Ади Циганлији траже освежење од жеге и високе температуре ваздуха, али управа овог излетишта не одустаје од намере да имиџ „београдског мора” обогати спортским, забавним и туристичким садржајима. Директор ЈП „Ада Циганлија” Зоран Гајић рекао је репортеру Беоинфа да у вреле радне дане на Савско језеро дође до 50.000, а током викенда и више од 100.000 купача.
– И десна обала Савског језера је од ове године званично купалиште. У ту сврху смо обезбедили шест туш платоа и већи број хемијских тоалета него претходне године, а морали смо и да усагласимо рад спасилачке службе. Током дана у шпицу сезоне на Ади је ангажовано педесетак спасилаца, према распореду који смо урадили са Италијанском националном службом за спасавање. Увели смо јединствену едукацију за спасиоце, која у потпуности задовољава све европске стандарде, а у договору са Републичким заводом за спорт они зими раде на затвореним базенима Београда, како би остали у доброј форми. На тај начин смо подигли ниво безбедности купача на Савском језеру, а задржали исти број спасилаца – каже Гајић.
Од ове године језером редовно патролирају и два скутера, а за који дан ће у „повећање будности са воде” бити укључен и специјални чамац за спасилачку службу. Спасиоци на скутерима моле купаче да не препливавају језеро, а у случају било какве потребе могу брже да реагују него спасиоци са обале. Управа је набавила и специјалне дурбине за праћење свих дешавања на језеру из Центра за водене спортове. Повећаној безбедности доприносе и едукативне радионице по средњим школама, у којима се у предсезони матурантима објашњава како да после прослава безбедно наставе весеље на Савском језеру.
Савско језеро је мултифункционално – оно је и излетиште и извориште које у великој мери снабдева Београд пијаћом водом. То управи Аде Циганлије умногоме олакшава одржавање језера, будући да ЈКП „Београдски водовод и канализација” регулише ниво воде у иначе проточном језеру. Одлична сарадња успостављена је и са Градским заводом за јавно здравље, који два пута недељно узима три узорка са различитих места у језеру и проучава их. Према препорукама о квалитету воде на купалиштима Светске здравствене организације и Европске уније, вода у Савском језеру је прве класе. – У шпицу сезоне, када се у језеру дневно купа 100.000 људи, вода понекад буде на граници између прве и друге класе, што је опет изузетно добар квалитет. Нашим посетиоцима психолошки више значи боја воде, а за њу су заслужне траве које расту у језеру. Оне умногоме доприносе изванредном квалитету воде, будући да је пречишћавају од тешких метала. Траву косимо највише у делу језера где су плаже, да би људи могли несметано да улазе у њега, али не превише, будући да је веома корисна – каже Гајић.
Да је вода веома квалитетна, сведочи и огромна количина рибе, која на језеру може само спортски да се пеца. Обнова рибљег фонда почела је пре неколико година и он је сада веома богат. Међу купачима кружи и легенда да на дну језера борави огроман сом, који може одједном да усиса купача. Зоран Гајић се смеје на ове приче страве и ужаса и додаје да неке легенде можда и имају основа. – Будући да је овај део био плован, постоји прича да у муљу на дну језера има неколико баржи, потопљених током Првог или Другог светског рата. Ускоро ћемо скенирати дно, па ако буде нека баржа, очистићемо је и омогућити рибама да се у њој населе. То ће бити права посластица за спортске риболовце – каже Гајић.
Шљунак који купачи у сезони погурају у језеро грађевинске машине касније врате назад на плаже, али у води увек остане слој од неколико метара у дубину да се не би подизао муљ док људи улазе у воду. Управа је на ударним местима поставила три рампе за особе са инвалидитетом и она су сад доста посећена. Места поред тих рампи су опремљена што фискним, што хемијским тоалетима за инвалиде, како би Ада заиста била доступна свим Београђанима.
– Зелене површине на Ади одржавају наше екипе, будући да смо овај посао прошле године преузели од „Зеленила – Београд”. У сарадњи са општином Чукарица на тим сезонским пословима ангажовано је и десетак Рома, од којих је пет у Макиш пресељено испод „Газеле” – каже Гајић.
Секретаријат за спорт и омладину овог лета на Ади финансира четири летња програма – чувену обуку пливања, школу ватерпола у понтонском базену, веома атрактивну обуку у спид бадминтону и одбојку на песку. Са другим установама и организацијама ЈП „Ада Циганлија” реализује многе друге програме, попут едукације у јоги и бројних радионица у парку „Мама”, у сарадњи са истоименим часописом. Трим-парк је ове године одлично посећен, а сада има и справе првенствено намењене старијим Београђанима. Преко пута њега је изузетно посећено дечје игралиште, обогаћено са још два реквизита намењена пре свега деци са инвалидитетом.
– Последњег викенда на Ади је било одржано двадесетак еколошких радионица и спортских манифестација. У туристичком смислу ово је једно од најпосећенијих места у Београду и у складу са тим и развијамо читаву концепцију Аде Циганлије. Хоћемо да променимо имиџ да је Ада само „море Београда” и летњу сезону продужимо на читаву годину, да имамо занимљиве садржаје које ћемо понудити Београђанима и током јесени, зиме и пролећа. Летња сезона званично траје до 15. септембра, а наш апел Београђанима током читаве године остаје да волимо Аду и сами доприносимо томе да она увек буде чиста и уређена, као и да својим понашањем боравак свих посетилаца чинимо што безбеднијим – поручује Гајић.
Стеван Радишић из Новог Бечеја, који је радни век провео у Немачкој, недавно је купио стан у Београду и свакодневно долази на Аду. – Ада је дивно уређена и зато волим да долазим овде. Све је направљено тако да боравак буде угодан и пријатан, да човек може на миру да се одмара и ужива у природи као нигде другде у Београду. Највише волим да возим бицикл, али и да увече шетам поред језера – каже Радишић. Милева Петровић данас је на Аду дошла са два унука. – Касно смо пошли, па им нећу дати дуго да се купају по јаком сунцу. Пустићу их да се освеже, а онда ћемо сести у хлад и играти карте. Они воле да дођу овде, па иако су мали, и сами примећују да је Ада из године у годину све лепше уређена – рекла је ова пензионерка.
Теодора се није расхлађивала у језеру, већ је вредно увежбавала борилачке захвате са четири друга и другарице. Деветнаестогодишњи Марко, блатњавих патика и са два пецарошка штапа преко рамена, није био расположен да даје изјаве. По очима му се видело да је поранио пред зору, како би пре јутарњег сунца упецао што више риба. Само је одмахнуо руком и наставио према рампи на Ади.