Beograd: Ada Ciganlija – izletišni i turistički biser Beograda
Beograđani danima na Adi Ciganliji traže osveženje od žege i visoke temperature vazduha, ali uprava ovog izletišta ne odustaje od namere da imidž „beogradskog mora” obogati sportskim, zabavnim i turističkim sadržajima. Direktor JP „Ada Ciganlija” Zoran Gajić rekao je reporteru Beoinfa da u vrele radne dane na Savsko jezero dođe do 50.000, a tokom vikenda i više od 100.000 kupača.
– I desna obala Savskog jezera je od ove godine zvanično kupalište. U tu svrhu smo obezbedili šest tuš platoa i veći broj hemijskih toaleta nego prethodne godine, a morali smo i da usaglasimo rad spasilačke službe. Tokom dana u špicu sezone na Adi je angažovano pedesetak spasilaca, prema rasporedu koji smo uradili sa Italijanskom nacionalnom službom za spasavanje. Uveli smo jedinstvenu edukaciju za spasioce, koja u potpunosti zadovoljava sve evropske standarde, a u dogovoru sa Republičkim zavodom za sport oni zimi rade na zatvorenim bazenima Beograda, kako bi ostali u dobroj formi. Na taj način smo podigli nivo bezbednosti kupača na Savskom jezeru, a zadržali isti broj spasilaca – kaže Gajić.
Od ove godine jezerom redovno patroliraju i dva skutera, a za koji dan će u „povećanje budnosti sa vode” biti uključen i specijalni čamac za spasilačku službu. Spasioci na skuterima mole kupače da ne preplivavaju jezero, a u slučaju bilo kakve potrebe mogu brže da reaguju nego spasioci sa obale. Uprava je nabavila i specijalne durbine za praćenje svih dešavanja na jezeru iz Centra za vodene sportove. Povećanoj bezbednosti doprinose i edukativne radionice po srednjim školama, u kojima se u predsezoni maturantima objašnjava kako da posle proslava bezbedno nastave veselje na Savskom jezeru.
Savsko jezero je multifunkcionalno – ono je i izletište i izvorište koje u velikoj meri snabdeva Beograd pijaćom vodom. To upravi Ade Ciganlije umnogome olakšava održavanje jezera, budući da JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija” reguliše nivo vode u inače protočnom jezeru. Odlična saradnja uspostavljena je i sa Gradskim zavodom za javno zdravlje, koji dva puta nedeljno uzima tri uzorka sa različitih mesta u jezeru i proučava ih. Prema preporukama o kvalitetu vode na kupalištima Svetske zdravstvene organizacije i Evropske unije, voda u Savskom jezeru je prve klase. – U špicu sezone, kada se u jezeru dnevno kupa 100.000 ljudi, voda ponekad bude na granici između prve i druge klase, što je opet izuzetno dobar kvalitet. Našim posetiocima psihološki više znači boja vode, a za nju su zaslužne trave koje rastu u jezeru. One umnogome doprinose izvanrednom kvalitetu vode, budući da je prečišćavaju od teških metala. Travu kosimo najviše u delu jezera gde su plaže, da bi ljudi mogli nesmetano da ulaze u njega, ali ne previše, budući da je veoma korisna – kaže Gajić.
Da je voda veoma kvalitetna, svedoči i ogromna količina ribe, koja na jezeru može samo sportski da se peca. Obnova ribljeg fonda počela je pre nekoliko godina i on je sada veoma bogat. Među kupačima kruži i legenda da na dnu jezera boravi ogroman som, koji može odjednom da usisa kupača. Zoran Gajić se smeje na ove priče strave i užasa i dodaje da neke legende možda i imaju osnova. – Budući da je ovaj deo bio plovan, postoji priča da u mulju na dnu jezera ima nekoliko barži, potopljenih tokom Prvog ili Drugog svetskog rata. Uskoro ćemo skenirati dno, pa ako bude neka barža, očistićemo je i omogućiti ribama da se u njoj nasele. To će biti prava poslastica za sportske ribolovce – kaže Gajić.
Šljunak koji kupači u sezoni poguraju u jezero građevinske mašine kasnije vrate nazad na plaže, ali u vodi uvek ostane sloj od nekoliko metara u dubinu da se ne bi podizao mulj dok ljudi ulaze u vodu. Uprava je na udarnim mestima postavila tri rampe za osobe sa invaliditetom i ona su sad dosta posećena. Mesta pored tih rampi su opremljena što fisknim, što hemijskim toaletima za invalide, kako bi Ada zaista bila dostupna svim Beograđanima.
– Zelene površine na Adi održavaju naše ekipe, budući da smo ovaj posao prošle godine preuzeli od „Zelenila – Beograd”. U saradnji sa opštinom Čukarica na tim sezonskim poslovima angažovano je i desetak Roma, od kojih je pet u Makiš preseljeno ispod „Gazele” – kaže Gajić.
Sekretarijat za sport i omladinu ovog leta na Adi finansira četiri letnja programa – čuvenu obuku plivanja, školu vaterpola u pontonskom bazenu, veoma atraktivnu obuku u spid badmintonu i odbojku na pesku. Sa drugim ustanovama i organizacijama JP „Ada Ciganlija” realizuje mnoge druge programe, poput edukacije u jogi i brojnih radionica u parku „Mama”, u saradnji sa istoimenim časopisom. Trim-park je ove godine odlično posećen, a sada ima i sprave prvenstveno namenjene starijim Beograđanima. Preko puta njega je izuzetno posećeno dečje igralište, obogaćeno sa još dva rekvizita namenjena pre svega deci sa invaliditetom.
– Poslednjeg vikenda na Adi je bilo održano dvadesetak ekoloških radionica i sportskih manifestacija. U turističkom smislu ovo je jedno od najposećenijih mesta u Beogradu i u skladu sa tim i razvijamo čitavu koncepciju Ade Ciganlije. Hoćemo da promenimo imidž da je Ada samo „more Beograda” i letnju sezonu produžimo na čitavu godinu, da imamo zanimljive sadržaje koje ćemo ponuditi Beograđanima i tokom jeseni, zime i proleća. Letnja sezona zvanično traje do 15. septembra, a naš apel Beograđanima tokom čitave godine ostaje da volimo Adu i sami doprinosimo tome da ona uvek bude čista i uređena, kao i da svojim ponašanjem boravak svih posetilaca činimo što bezbednijim – poručuje Gajić.
Stevan Radišić iz Novog Bečeja, koji je radni vek proveo u Nemačkoj, nedavno je kupio stan u Beogradu i svakodnevno dolazi na Adu. – Ada je divno uređena i zato volim da dolazim ovde. Sve je napravljeno tako da boravak bude ugodan i prijatan, da čovek može na miru da se odmara i uživa u prirodi kao nigde drugde u Beogradu. Najviše volim da vozim bicikl, ali i da uveče šetam pored jezera – kaže Radišić. Mileva Petrović danas je na Adu došla sa dva unuka. – Kasno smo pošli, pa im neću dati dugo da se kupaju po jakom suncu. Pustiću ih da se osveže, a onda ćemo sesti u hlad i igrati karte. Oni vole da dođu ovde, pa iako su mali, i sami primećuju da je Ada iz godine u godinu sve lepše uređena – rekla je ova penzionerka.
Teodora se nije rashlađivala u jezeru, već je vredno uvežbavala borilačke zahvate sa četiri druga i drugarice. Devetnaestogodišnji Marko, blatnjavih patika i sa dva pecaroška štapa preko ramena, nije bio raspoložen da daje izjave. Po očima mu se videlo da je poranio pred zoru, kako bi pre jutarnjeg sunca upecao što više riba. Samo je odmahnuo rukom i nastavio prema rampi na Adi.