Афлатоксин - глобална претња

Извор: Викиновости
Иди на навигацију Иди на претрагу


5. март 2013.
САД -  (Глас Америке) - Скандал око загађеног млека на Балкану истиче глобалну претњу безбедности хране: афлатоксини су природно настали отрови које стварају гљивице, које заражавају летину широм света.

Афлатоксин Б1
Слика: Giorgiogp2.

На прошломесечним тестовима су у неким узорцима пронађени афлатоксини на нивоу изнад оног који је дозвољен према закону усвојеном пре две године. Влада је сада десетоструко подигла ту границу. Али Горан Кнежевић истиче да се тај виши ниво сматра безбедним у Сједињеним Државама и многим другим земљама.

Афлатоксин мође да стигне у млеко преко загађене сточне хране. Елиминисање те хране је одскора постало проблематично и то не само у Србији, каже истраживач у америчком Секретаријату за пољопривреду Питер Коти.

„Ове године смо видели да се ниво афлатоскина повећава због веома врућих, сувих прилика које смо имали, нарочито у регионима у којим се у Сједињеним Државама гаји кукуруз.“

Врућина и суша утичу на усеве, олакшавајући ширење гљивица које производе афлатоксин. Коти подсећа да високи нивои хемикалија у свакој врсти хране изазивају забринутост.

„Још смо забринутији када се афлатоксин појави у главним врстама хране које људи користе у већој мери.“

На пример, у деловима Африке људи у сваком оброку једу кукуруз. Захваљујући врућој клими и лошим условима за сушење и складиштење, афлатоксин је вечита опасност. Велика зараза је избила 2004, каже Ранаџит Бандопатиај, из Међународног института за тропску земљорадњу.

„Више од 200 људи је умрло у Кенији од тровања афлатоксином. Међутим, још су опасније последице његовог успореног тровања.“

Отровне гљивице које расту на кикирикију, кукурузу и другим усевима у тим регионима, водећи су изазивач рака и других обољења, каже Питер Коти.

„Оне се доводе у везу и са успореним растом људи и кржљавошћу деце. Такође се повезују са смањеним функционисањем имуног система. A могу заиста да изазову и одумирање јетре.“

Да би умањили опасност, фармери у Африци, Сједињеним Државама и другде, боре се против гљивица – гљивицама.

Користећи природни метод који су развили Коти и Бандопатиај, фармери посипају поља зрневљем инфицираним гљивицама које су врло сличне онима које производе афлатоксин.

„Те гљивице конкуришу произвођачима афлатоксина и елиминишу их из природне средине. Резултат је смањење афлатоксина за 80 до 90 одсто у усевима после само једног третмана.“

Међутим, тестови на токсине у ланцу снабдевања су ипак последња линија одбране. A то је тест који млекари из Србије тврде да су положили.

Извор[уреди]

Bookmark-new.svg