Aflatoksin - globalna pretnja
 |
Ova stranica je arhivirana i dalje izmene nisu preporučene.
Imate ispravke? Dodajte šablon {{izmena zaštićenog}} na stranici za razgovore zajedno sa Vašim tekstom, i ona će biti ukazana administratorima. Napominjemo mogućnost da korišćeni izvori više nisu dostupni na internetu. |
5. mart 2013.
SAD - (Glas Amerike) - Skandal oko zagađenog mleka na Balkanu ističe globalnu pretnju bezbednosti hrane: aflatoksini su prirodno nastali otrovi koje stvaraju gljivice, koje zaražavaju letinu širom sveta.
Slika: Giorgiogp2.
Na prošlomesečnim testovima su u nekim uzorcima pronađeni aflatoksini na nivou iznad onog koji je dozvoljen prema zakonu usvojenom pre dve godine. Vlada je sada desetostruko podigla tu granicu. Ali Goran Knežević ističe da se taj viši nivo smatra bezbednim u Sjedinjenim Državama i mnogim drugim zemljama.
Aflatoksin mođe da stigne u mleko preko zagađene stočne hrane. Eliminisanje te hrane je odskora postalo problematično i to ne samo u Srbiji, kaže istraživač u američkom Sekretarijatu za poljoprivredu Piter Koti.
„Ove godine smo videli da se nivo aflatoskina povećava zbog veoma vrućih, suvih prilika koje smo imali, naročito u regionima u kojim se u Sjedinjenim Državama gaji kukuruz.“
Vrućina i suša utiču na useve, olakšavajući širenje gljivica koje proizvode aflatoksin. Koti podseća da visoki nivoi hemikalija u svakoj vrsti hrane izazivaju zabrinutost.
„Još smo zabrinutiji kada se aflatoksin pojavi u glavnim vrstama hrane koje ljudi koriste u većoj meri.“
Na primer, u delovima Afrike ljudi u svakom obroku jedu kukuruz. Zahvaljujući vrućoj klimi i lošim uslovima za sušenje i skladištenje, aflatoksin je večita opasnost. Velika zaraza je izbila 2004, kaže Ranadžit Bandopatiaj, iz Međunarodnog instituta za tropsku zemljoradnju.
„Više od 200 ljudi je umrlo u Keniji od trovanja aflatoksinom. Međutim, još su opasnije posledice njegovog usporenog trovanja.“
Otrovne gljivice koje rastu na kikirikiju, kukuruzu i drugim usevima u tim regionima, vodeći su izazivač raka i drugih oboljenja, kaže Piter Koti.
„One se dovode u vezu i sa usporenim rastom ljudi i kržljavošću dece. Takođe se povezuju sa smanjenim funkcionisanjem imunog sistema. A mogu zaista da izazovu i odumiranje jetre.“
Da bi umanjili opasnost, farmeri u Africi, Sjedinjenim Državama i drugde, bore se protiv gljivica – gljivicama.
Koristeći prirodni metod koji su razvili Koti i Bandopatiaj, farmeri posipaju polja zrnevljem inficiranim gljivicama koje su vrlo slične onima koje proizvode aflatoksin.
„Te gljivice konkurišu proizvođačima aflatoksina i eliminišu ih iz prirodne sredine. Rezultat je smanjenje aflatoksina za 80 do 90 odsto u usevima posle samo jednog tretmana.“
Međutim, testovi na toksine u lancu snabdevanja su ipak poslednja linija odbrane. A to je test koji mlekari iz Srbije tvrde da su položili.
Izvor
[uredi]- Stiv Baragona „Aflatoksin - globalna pretnja” Глас Америке, 5. март 2013. (srpski)
