Јужна Америка: Староседеоци се буде

Извор: Викиновости
Иди на навигацију Иди на претрагу



25. новембар 2009.

Wikinews Latin America.svg

Хесус де Маћака / Боливија (Бета) Широм Латинске Америке, а посебно у државама под Андима, домородачки Индијанци који још од шпанског освајања углавном живе као грађани другог реда, доживљавају политичко буђење и боре се новом снагом за своја права.

У Еквадору Шуар Индијанци блокирају путеве у одбрану својих традиционалних ловишта. У Чилеу припадници племена Мапуче заузимају пољопривредна газдинства тражећи своју земљу, школе и клинике. У Боливији 36 староседелачких народа стекло је уставно право на самоуправу.

Умногоме је то резултат бољег образовања и комуникације, посебно од када интернет омогућава вођама староседелачких народа да из удаљених села размењују идеје и стратегије преко међународних граница, оцењује агенција Асошијетед прес (АП).

Али, део тих акција подстакнут је суштом потребом која се јавила од кад су државе Латинске Америке кренуле у до сада невиђену потрагу за ресурсима. У том походу заузимају се земљиста која домородачки Индијанци сматрају својим и чија нетакнута природа је пресудна за њихов опстанак.

"Индијански покрет настао је због тога што влада не поштује наше територије, наше ресурсе, наш Амазон", рекао је Ромуло Акачу, вођа народа Шуар.

Индијанци чине једну десетину од пола милијарде становника Латинске Америке. У неким деловима Анда и у Гватемали они су још бројнији. Генерално су много сиромашнији и мање образовани од остале популације - око 80 одсто Индијанаца живи са мање од два долара дневно - што је према процени Светске банке стопа сиромаштва дупло већа него за општу популацију - док око 40 одсто нема приступ здравству.

У последњих неколико година све више се „баца око“ на индијанско земљиште. Како у свету опада ниво нафтних резерви и расте потражња за минералима и дрвном грађом, нафтне и рударске компаније заједно са компанијама за сечу дрва заузимају традиционалну индијанску територију.

Због тога се побуне домородачких индијанских народа шире дуж Анда. Пре месец дана Шуар Индијанци подигли су блокаде од бодљикаве жице на мостовима у југоисточној џунгли Еквадора из протеста због новог закона који дозвољава отварање рудника на индијанском земљишту без њихове претходне дозволе, и којим се вода ставља под државну контролу.

У сукобима са полицијом 30. септембра убијен је један индијански учитељ. Недељу дана после убиства, председник Рафаел Кореа примио је око 100 индијанских вођа у председничкој палати и сложио се да преиспита те законе.

Кореа је раније назвао Индијанце „инфантилним“ због инсистирања да се консултују око издавања концесија за експлоатацију руде. Али није било потребно да га подсете да староседелачки народи чине трећину становништва и да су постали неопходан чинилац у земљи и помогли да се сруши влада Еквадора 2000. године.

У Перуу, јужно од територије где живе Шуар Индијанаци, влада је на више од 70 одсто Амазона обележила блокове за нафтну експлоатацију и почела да продаје концесије. У страху да ће се овим загадити њихова ловишта и реке, Индијанци су почели повремено да организују блокаде путева и река.

Даље ка југу чилеанска полиција штити 34 поседа и ограђених места намењених за сечу шуме којима прете напади од Мапуче Индијанаца. Мапуче Индијанци, који су били водећа популација у Чилеу пре шпанских освајања, сада чине мање од 10 одсто становништва и држе пет одсто земље, и то мање плодне. Сада су појачали акције тражећи право на више земље и већи приступ образовању и здравству.

Новонастала моћ староседелаца најочигледнија је у Боливији, земљи која је децембра 2005. изабрала првог председника из редова домородаца Ево Моралеса. Моралес је распустио Министарство за домородачка питања и староседеоце оценивши да је такво министарство расистичко у земљи где су три петине становништва староседеоци.

У фебруару је изгласан устав који каже да је Боливија „вишенационална“ држава и даје суверени статус староседеоцима. Стари модели домородачке владе, чак и традиционални методи лечења, сада су правно изједначени са савременим законима и науком.

Моралес је основао три универзитета за домороце, одредио квоте за Индијанце у војсци и основао специјалну школу за будуће дипломате домородачког порекла. Он је такође покренуо кампању у којој се тражи да сви јавни службеници морају да говоре бар један домородачки језик.

Правна основа за напоре за еманципацију Индијанаца у Латинској Америци стечена је у септембру 2007. декларацијом УН која домородачким народима даје право да имају своје институције и земљу.

Прихватиле су је готово све латиноамеричке државе, али су и поред тих правних одредби, Индијанци и даље грађани другог реда, а неједнакост се преноси с генерације на генерацију.

У Бразилу је само једном у национални конгрес изабран домородац, у Гватемали где је скоро пола становништва пореклом Маја, ни један Индијанац никад није имао државну функцију.

У Гватемали је, према подацима УН, три четвртине домородачког становништва неписмено. У Мексику, где је стопа неписмености шест одсто, међу Индијанцима износи око 22 одсто. Чак у Боливији само 55 одсто домородачке деце заврши основну школу у поређењу са 81 одсто међу другом децом.

А да неће бити лако успоставити равнотежу указују и подаци УН да у источној Боливији, где је председник Моралес обећао домородачком народу аутономију, хиљаде Гуарани Индијанаца раде практично као робови на великим газдинствима. Елита из тог дела земље, Моралесови најжешћи противници, неће им дати аутономију без борбе.


Извори[уреди]