Južna Amerika: Starosedeoci se bude
 |
Ova stranica je arhivirana i dalje izmene nisu preporučene.
Imate ispravke? Dodajte šablon {{izmena zaštićenog}} na stranici za razgovore zajedno sa Vašim tekstom, i ona će biti ukazana administratorima. Napominjemo mogućnost da korišćeni izvori više nisu dostupni na internetu. |
Hesus de Maćaka / Bolivija (Beta) Širom Latinske Amerike, a posebno u državama pod Andima, domorodački Indijanci koji još od španskog osvajanja uglavnom žive kao građani drugog reda, doživljavaju političko buđenje i bore se novom snagom za svoja prava.
U Ekvadoru Šuar Indijanci blokiraju puteve u odbranu svojih tradicionalnih lovišta. U Čileu pripadnici plemena Mapuče zauzimaju poljoprivredna gazdinstva tražeći svoju zemlju, škole i klinike. U Boliviji 36 starosedelačkih naroda steklo je ustavno pravo na samoupravu.
Umnogome je to rezultat boljeg obrazovanja i komunikacije, posebno od kada internet omogućava vođama starosedelačkih naroda da iz udaljenih sela razmenjuju ideje i strategije preko međunarodnih granica, ocenjuje agencija Asošijeted pres (AP).
Ali, deo tih akcija podstaknut je suštom potrebom koja se javila od kad su države Latinske Amerike krenule u do sada neviđenu potragu za resursima. U tom pohodu zauzimaju se zemljista koja domorodački Indijanci smatraju svojim i čija netaknuta priroda je presudna za njihov opstanak.
"Indijanski pokret nastao je zbog toga što vlada ne poštuje naše teritorije, naše resurse, naš Amazon", rekao je Romulo Akaču, vođa naroda Šuar.
Indijanci čine jednu desetinu od pola milijarde stanovnika Latinske Amerike. U nekim delovima Anda i u Gvatemali oni su još brojniji. Generalno su mnogo siromašniji i manje obrazovani od ostale populacije - oko 80 odsto Indijanaca živi sa manje od dva dolara dnevno - što je prema proceni Svetske banke stopa siromaštva duplo veća nego za opštu populaciju - dok oko 40 odsto nema pristup zdravstvu.
U poslednjih nekoliko godina sve više se „baca oko“ na indijansko zemljište. Kako u svetu opada nivo naftnih rezervi i raste potražnja za mineralima i drvnom građom, naftne i rudarske kompanije zajedno sa kompanijama za seču drva zauzimaju tradicionalnu indijansku teritoriju.
Zbog toga se pobune domorodačkih indijanskih naroda šire duž Anda. Pre mesec dana Šuar Indijanci podigli su blokade od bodljikave žice na mostovima u jugoistočnoj džungli Ekvadora iz protesta zbog novog zakona koji dozvoljava otvaranje rudnika na indijanskom zemljištu bez njihove prethodne dozvole, i kojim se voda stavlja pod državnu kontrolu.
U sukobima sa policijom 30. septembra ubijen je jedan indijanski učitelj. Nedelju dana posle ubistva, predsednik Rafael Korea primio je oko 100 indijanskih vođa u predsedničkoj palati i složio se da preispita te zakone.
Korea je ranije nazvao Indijance „infantilnim“ zbog insistiranja da se konsultuju oko izdavanja koncesija za eksploataciju rude. Ali nije bilo potrebno da ga podsete da starosedelački narodi čine trećinu stanovništva i da su postali neophodan činilac u zemlji i pomogli da se sruši vlada Ekvadora 2000. godine.
U Peruu, južno od teritorije gde žive Šuar Indijanaci, vlada je na više od 70 odsto Amazona obeležila blokove za naftnu eksploataciju i počela da prodaje koncesije. U strahu da će se ovim zagaditi njihova lovišta i reke, Indijanci su počeli povremeno da organizuju blokade puteva i reka.
Dalje ka jugu čileanska policija štiti 34 poseda i ograđenih mesta namenjenih za seču šume kojima prete napadi od Mapuče Indijanaca. Mapuče Indijanci, koji su bili vodeća populacija u Čileu pre španskih osvajanja, sada čine manje od 10 odsto stanovništva i drže pet odsto zemlje, i to manje plodne. Sada su pojačali akcije tražeći pravo na više zemlje i veći pristup obrazovanju i zdravstvu.
Novonastala moć starosedelaca najočiglednija je u Boliviji, zemlji koja je decembra 2005. izabrala prvog predsednika iz redova domorodaca Evo Moralesa. Morales je raspustio Ministarstvo za domorodačka pitanja i starosedeoce ocenivši da je takvo ministarstvo rasističko u zemlji gde su tri petine stanovništva starosedeoci.
U februaru je izglasan ustav koji kaže da je Bolivija „višenacionalna“ država i daje suvereni status starosedeocima. Stari modeli domorodačke vlade, čak i tradicionalni metodi lečenja, sada su pravno izjednačeni sa savremenim zakonima i naukom.
Morales je osnovao tri univerziteta za domoroce, odredio kvote za Indijance u vojsci i osnovao specijalnu školu za buduće diplomate domorodačkog porekla. On je takođe pokrenuo kampanju u kojoj se traži da svi javni službenici moraju da govore bar jedan domorodački jezik.
Pravna osnova za napore za emancipaciju Indijanaca u Latinskoj Americi stečena je u septembru 2007. deklaracijom UN koja domorodačkim narodima daje pravo da imaju svoje institucije i zemlju.
Prihvatile su je gotovo sve latinoameričke države, ali su i pored tih pravnih odredbi, Indijanci i dalje građani drugog reda, a nejednakost se prenosi s generacije na generaciju.
U Brazilu je samo jednom u nacionalni kongres izabran domorodac, u Gvatemali gde je skoro pola stanovništva poreklom Maja, ni jedan Indijanac nikad nije imao državnu funkciju.
U Gvatemali je, prema podacima UN, tri četvrtine domorodačkog stanovništva nepismeno. U Meksiku, gde je stopa nepismenosti šest odsto, među Indijancima iznosi oko 22 odsto. Čak u Boliviji samo 55 odsto domorodačke dece završi osnovnu školu u poređenju sa 81 odsto među drugom decom.
A da neće biti lako uspostaviti ravnotežu ukazuju i podaci UN da u istočnoj Boliviji, gde je predsednik Morales obećao domorodačkom narodu autonomiju, hiljade Guarani Indijanaca rade praktično kao robovi na velikim gazdinstvima. Elita iz tog dela zemlje, Moralesovi najžešći protivnici, neće im dati autonomiju bez borbe.
Izvori[uredi]
- „Јужна Америка: Староседеоци се буде” , 25. новембар 2009. (srpski)