Јеремић у Њујорку тражио да не буде притиска на Међународни суд правде

Извор: Викиновости
Иди на навигацију Иди на претрагу



16. октобар 2009.

Њујорк / САД (Глас Америке) У седишту Уједињених нација у Њујорку одржана је редовна седница, на којој је разматран нови тромесечни извештај генералног секретара Бан Ки Муна о ситуацији на Косову. Била је то уједно и последња седница Савета безбедности о Косову, пред расправу о легалности једностраног проглашења независности Косова, која пред Међународним судом правде почиње 1. децембра.

У свом обраћању Савету, шеф дипломатије Србије Вук Јеремић позвао је све чланице Уједињених нација да дозволе Међународном суду правде да неометано разматра тај случај и да у овој, како се изразио - пресудној фази - ради без додатних политичких притисака, што би свакако представљала нова признања једностраног проглашења независности Косова. Министар Јеремић нагласио је да ће први пут све сталне чланице Савета безбедности учествовати у процесу пред судом и да је укупан број учесника, који ће представити своје погледе у Хагу рекордан за тај суд.

"Нема много сумње да ће закључци суда имати далекосежне последице на међународни правни поредак", рекао је Јеремић и поновио да позиција Србије о статусу Косова остаје непромењена и да Србија неће никад признати једнострано проглашење независности албанских власти на Косову, које се догодило 17. фебруара 2008.

Према речима министра спољних послова, Србија верује да неслагања у вези са статусом Косова не смеју да коче заједнички рад на побољшању живота свих становника покрајине и да је Београд радио са свим легитимним учесницима на терену на Косову, а да при том није кршио одредбе свог Устава.

Када је реч о локалним изборима, који су на Косову заказани за 15. новембар. Јеремић је рекао да је легитимност целог изборног процеса изгубљена тиме што косовске власти нису желеле да одрже изборе у оквиру Резолуције 1244, што би процес учинило неутралним по питању статуса, нису дозволиле надзор ОЕБС-а и УН-а, због чега је било немогуће да их Србија подржи. У закључку, српски шеф дипломатије је рекао да ће Србија наставити да ради заједно са међународном заједницом на решавању свих нерешених питања на Западном Балкану и поновио да, без обзира што Србија остаје посвећена одбрани свог територијалног интегритета на миран начин, она такође остаје посвећена остваривању свог европског идентитета и да јој је и даље стратешки приоритет чланство у Европској унији.


С друге стране, министар спољних послова Косова Скендер Хисени истакао је да је од његовог последњег обраћања Савету безбедности у јуну, на Косову постигнут значајан напредак у области изградње државних институција у складу са демократским уставом земље и на бази препорука из свеобухватног плана добитника Нобелове награде за мир, Мартија Ахтисарија. Хисени је подсетио да су у последња три месеца још две државе - Јордан и Доминиканска Република - признале независност Косова, те да је потписан споразум о чланству у међунардоним финансијским институцијама - Светској банци и ММФ-у. Хисени је оптужио власти Србије да врше обструкцију и мешају се у настојања владе Косова да побољша услове живота за српску мањину, с обзиром да Београд подржава паралалне структуре на северу.

"Влада Србије активно ради на обесхрабривању припаднике српске заједнице да се интегришу у косовско друштво и они су под сталним притиском да бојкотују косовске институције и сарађују с локалним и централним властима", рекао је Хисени наводећи да због тога највише трпе сами Срби на Косову.


Извор[уреди]

Bookmark-new.svg