Pređi na sadržaj

Jeremić u Njujorku tražio da ne bude pritiska na Međunarodni sud pravde

Izvor: Викиновости



16. oktobar 2009.

Njujork / SAD (Glas Amerike) U sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku održana je redovna sednica, na kojoj je razmatran novi tromesečni izveštaj generalnog sekretara Ban Ki Muna o situaciji na Kosovu. Bila je to ujedno i poslednja sednica Saveta bezbednosti o Kosovu, pred raspravu o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, koja pred Međunarodnim sudom pravde počinje 1. decembra.

U svom obraćanju Savetu, šef diplomatije Srbije Vuk Jeremić pozvao je sve članice Ujedinjenih nacija da dozvole Međunarodnom sudu pravde da neometano razmatra taj slučaj i da u ovoj, kako se izrazio - presudnoj fazi - radi bez dodatnih političkih pritisaka, što bi svakako predstavljala nova priznanja jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Ministar Jeremić naglasio je da će prvi put sve stalne članice Saveta bezbednosti učestvovati u procesu pred sudom i da je ukupan broj učesnika, koji će predstaviti svoje poglede u Hagu rekordan za taj sud.

"Nema mnogo sumnje da će zaključci suda imati dalekosežne posledice na međunarodni pravni poredak", rekao je Jeremić i ponovio da pozicija Srbije o statusu Kosova ostaje nepromenjena i da Srbija neće nikad priznati jednostrano proglašenje nezavisnosti albanskih vlasti na Kosovu, koje se dogodilo 17. februara 2008.

Prema rečima ministra spoljnih poslova, Srbija veruje da neslaganja u vezi sa statusom Kosova ne smeju da koče zajednički rad na poboljšanju života svih stanovnika pokrajine i da je Beograd radio sa svim legitimnim učesnicima na terenu na Kosovu, a da pri tom nije kršio odredbe svog Ustava.

Kada je reč o lokalnim izborima, koji su na Kosovu zakazani za 15. novembar. Jeremić je rekao da je legitimnost celog izbornog procesa izgubljena time što kosovske vlasti nisu želele da održe izbore u okviru Rezolucije 1244, što bi proces učinilo neutralnim po pitanju statusa, nisu dozvolile nadzor OEBS-a i UN-a, zbog čega je bilo nemoguće da ih Srbija podrži. U zaključku, srpski šef diplomatije je rekao da će Srbija nastaviti da radi zajedno sa međunarodnom zajednicom na rešavanju svih nerešenih pitanja na Zapadnom Balkanu i ponovio da, bez obzira što Srbija ostaje posvećena odbrani svog teritorijalnog integriteta na miran način, ona takođe ostaje posvećena ostvarivanju svog evropskog identiteta i da joj je i dalje strateški prioritet članstvo u Evropskoj uniji.


S druge strane, ministar spoljnih poslova Kosova Skender Hiseni istakao je da je od njegovog poslednjeg obraćanja Savetu bezbednosti u junu, na Kosovu postignut značajan napredak u oblasti izgradnje državnih institucija u skladu sa demokratskim ustavom zemlje i na bazi preporuka iz sveobuhvatnog plana dobitnika Nobelove nagrade za mir, Martija Ahtisarija. Hiseni je podsetio da su u poslednja tri meseca još dve države - Jordan i Dominikanska Republika - priznale nezavisnost Kosova, te da je potpisan sporazum o članstvu u međunardonim finansijskim institucijama - Svetskoj banci i MMF-u. Hiseni je optužio vlasti Srbije da vrše obstrukciju i mešaju se u nastojanja vlade Kosova da poboljša uslove života za srpsku manjinu, s obzirom da Beograd podržava paralalne strukture na severu.

"Vlada Srbije aktivno radi na obeshrabrivanju pripadnike srpske zajednice da se integrišu u kosovsko društvo i oni su pod stalnim pritiskom da bojkotuju kosovske institucije i sarađuju s lokalnim i centralnim vlastima", rekao je Hiseni navodeći da zbog toga najviše trpe sami Srbi na Kosovu.


Izvor

[uredi]