Čuvajte se primamljivih kreditnih kartica

Извор: Викиновости
Иди на навигацију Иди на претрагу


6. јануар 2012.
Novi Sad/ Srbija (PRObjave) - Većina se tokom praznika posebno obradovala kreditnim karticama. Svejedno da li ih je neko čuvao samo za hitne slučajeve ili ih redovno koristi ili su od banke dobili karticu kao dodatak na neku od postojećih usluga. Za vreme praznika je naravno svima dobrodošao dodatan keš. Kako bismo ispunili neke želje ili obradovali najdraže osobe iz svoje okoline dopustićemo sebi često da potrošimo i (mnogo) više nego što smo planirali, odnosno više nego što bi prosečnim danima tokom godine trošili.

Najopasnija činjenica je to što bismo najčešće za te potrebe iskoristili tuđ novac, odnosno novac banke.

Dobro je poznato da se najčešće praktikuju oblici plaćanja koji su najjednostavniji. Banke su tu naravno, da nam što više novca u vidu pozajmica stave na sam dohvat ruke. Naravno, prikrivajući veštim trikovima da je u pitanju pozajmica, nazivajući to nekim kreativnijim imenima, mi stičemo utisak da je to u stvari naš novac.

Iako dodatna sredstva, sav taj novac je na našem računu - da li u obliku dozvoljenog minusa ili kreditne kartice. Potrebno je samo provući karticu na prodajnom mestu i svi su zadovoljni. Kupovina je obavljena, nekoliko strana smo obradovali - onoga kome je poklon namenjen, ali i banku čija sredstva koristimo, a koja će nam kasnije jako lepo naplatiti.

Najbolje je to što uopšte nemamo utisak da smo išta potrošili. Sredstva su jednostavnim provlačenjem kartice skinuta sa jednog od raspoloživih izvora - računa i tek jednog dana će doći na naplatu, ali o tome se najčešće tek kasnije i razmišlja. Čudo je kako taj "virtuelni oblik plaćanja" stvara iluzije u smislu da se potrošač bolje oseća. Ne postoji taj težak osećaj - teret davanja sopstvenog novca kao što je to slučaj sa gotovinom.

Kada se plaća gotovinom prazan novčanik jeste prazan novčanik i od toga se dalje ne može. Dok u slučaju plaćanja kreditnim karticama raspoloživa suma može da se uveća, naravno sa naplatom dodatne kamate. Najbolji primer u ovom slučaju je razdvajanje raspoloživih sredstava na osnovnom računu od dozvoljenog minusa, a zatim od nedozvoljenog minusa. Svakim prekoračenjem se dodaje sve viša kamatna stopa ukoliko ta sredstva koristimo.

Kao interesantan trik banaka se može navesti izveštaj o raspoloživim sredstvima, gde će vam automatski na osnovni iznos koji stvarno imate dodati i svoj deo, poznatiji kao dozvoljeni minus i ukupnu sumu vam navesti kao iznos novca kojim raspolažete. Može se primetiti da veliki broj ljudi upravo na taj način računa svoja sredstva. Poverovaće izveštaju banke i čak i iznos dozvoljenog minusa uračunati u redovno raspoloživa sredstva.

Savetuje se da se ove dve vrste raspolaganja novcem uvek odvoje, kako bismo dozvoljeni minus pokušali da koristimo samo u hitnim slučajevima, a ne u redovnoj potrošnji. Na taj način naviknuti da koriste novac sa računa, sada je to većini teško, jer mnogi građani iz minusa izađu samo u momentu uplate zarade, a zatim podizanjem bilo kog potrebnog iznosa ponovo odlaze u dozvoljeni minus.

Za racionalnije trošenje bitno je i što češće proveravati stanje na računu, odnosno svim raspoloživim računima - pogotovo ako se redovne kupovine obavljaju bezgotovinski.

Извор[уреди]



Bookmark-new.svg