Чувајте се примамљивих кредитних картица

6. јануар 2012.
Нови Сад/ Србија (ПРОбјаве) - Већина се током празника посебно обрадовала кредитним картицама. Свеједно да ли их је неко чувао само за хитне случајеве или их редовно користи или су од банке добили картицу као додатак на неку од постојећих услуга. За време празника је наравно свима добродошао додатан кеш. Како бисмо испунили неке жеље или обрадовали најдраже особе из своје околине допустићемо себи често да потрошимо и (много) више него што смо планирали, односно више него што би просечним данима током године трошили.

Најопаснија чињеница је то што бисмо најчешће за те потребе искористили туђ новац, односно новац банке.

Добро је познато да се најчешће практикују облици плаћања који су најједноставнији. Банке су ту наравно, да нам што више новца у виду позајмица ставе на сам дохват руке. Наравно, прикривајући вештим триковима да је у питању позајмица, називајући то неким креативнијим именима, ми стичемо утисак да је то у ствари наш новац.

Иако додатна средства, сав тај новац је на нашем рачуну - да ли у облику дозвољеног минуса или кредитне картице. Потребно је само провући картицу на продајном месту и сви су задовољни. Куповина је обављена, неколико страна смо обрадовали - онога коме је поклон намењен, али и банку чија средства користимо, а која ће нам касније јако лепо наплатити.

Најбоље је то што уопште немамо утисак да смо ишта потрошили. Средства су једноставним провлачењем картице скинута са једног од расположивих извора - рачуна и тек једног дана ће доћи на наплату, али о томе се најчешће тек касније и размишља. Чудо је како тај "виртуелни облик плаћања" ствара илузије у смислу да се потрошач боље осећа. Не постоји тај тежак осећај - терет давања сопственог новца као што је то случај са готовином.

Када се плаћа готовином празан новчаник јесте празан новчаник и од тога се даље не може. Док у случају плаћања кредитним картицама расположива сума може да се увећа, наравно са наплатом додатне камате. Најбољи пример у овом случају је раздвајање расположивих средстава на основном рачуну од дозвољеног минуса, а затим од недозвољеног минуса. Сваким прекорачењем се додаје све виша каматна стопа уколико та средства користимо.

Као интересантан трик банака се може навести извештај о расположивим средствима, где ће вам аутоматски на основни износ који стварно имате додати и свој део, познатији као дозвољени минус и укупну суму вам навести као износ новца којим располажете. Може се приметити да велики број људи управо на тај начин рачуна своја средства. Повероваће извештају банке и чак и износ дозвољеног минуса урачунати у редовно расположива средства.

Саветује се да се ове две врсте располагања новцем увек одвоје, како бисмо дозвољени минус покушали да користимо само у хитним случајевима, а не у редовној потрошњи. На тај начин навикнути да користе новац са рачуна, сада је то већини тешко, јер многи грађани из минуса изађу само у моменту уплате зараде, а затим подизањем било ког потребног износа поново одлазе у дозвољени минус.

За рационалније трошење битно је и што чешће проверавати стање на рачуну, односно свим расположивим рачунима - поготово ако се редовне куповине обављају безготовински.

Извор

• PRObjave „Čuvajte se primamljivih kreditnih kartica” PRObjave, 6. јануар 2012. (српски)