Наталитет у земљам Европске уније у постојаном паду већ деценијама

Извор: Викиновости


31. јул 2008.
Париз/ Француска Уз неколико изузетака, наталитет широм Европске уније је у постојаном паду већ деценијама. Економисти упозоравају на последице – све мању радну снагу и све већу остарелу популацију.

Професор универзитета у Француској, Натали Мартиниер, је родила сина Франсоа пре шест месеци и од тада је на трудничком боловању и годишњем одмору. У септембру ће се вратити на посао на универзитету у граду Лиможу и возити се четири дана недељно возом, 350 километара од Париза до посла.

«Мислим да није лако подизати дете и радити на пример у Немачкој. У Француској је лакше, јер имамо систем са прилично прихватљивим дечјим вртићима или женама за чување деце. У оба случаја добијате за то помоћ од владе.» С обзиром да жене рађају просечно двоје деце, Француска има највиши наталитет у 27-чланој Европској унији. Разлог томе је, кажу стручњаци, вишедеценијска политика подстицања наталитета која обувхата јефтину здравствену негу, приступачно и јефтино чување деце, пореске олакшице и великодушно породиљско боловање.

Једна од корисница тих олакшица је 39-годишња Мари Клер Кинг, Американка и мајка троје деце, која живи у Француској скоро двадесет година. Бенефиције материнства у Француској, каже она далеко су боље од оних које имају њене пријатељице у Сједињеним Државама. Међутим, Француска је изузетак у Европи. Нордијске земље, попут Норвешке и Данске такође субвенционишу дечју негу и одсуство за родитеље, дајући предност породицама у којима родитељи раде. Али мајке у многим другим европским земљама имају тешкоће да ускладе обавезе према деци и послу. Демограф на универзитету Бокони, у Милану, Франческо Билари, каже да Француска има другачију политику за запослене мајке.

«Политика која не функционише је политика заснована на традиционалним гледиштима о породици, која настоји да одвоји мајке од тржишта рада – на пример давањем мале новчане надокнаде за останак код куће и бригу о деци.» 2005. године извршна грана Европске уније, упозорила је да би стопа наталитета могла да нанесе штету економији у региону, животном стандарду и односима између генерација у предстојећим годинама. Шеф одсека за социјалну политику Организације за економску сарадњу и развој, Марк Пиерсон се слаже:

«Пад популације намеће трошкове. Јасно је да ће Европа морати да се носи са њима. Ништа се не може учинити да се избегне мањак радне снаге у великом броју земаља.»

Европске владе сада се суочавају са том реалношћу. Немачка је земља са најнижим наталитетом у Европској унији, али министарка за породична питања Урсула фон де Лејен – иначе мајка седморо деце – залаже се да наталитет буде приоритетан. Влада је саставила план за повећање броја дечјих вртића и донела закон који предвиђа додатне пореске олакшице за породице.

У међувремену, Италија и Шпанија су међу неколико Европских земаља које нуде новчане бонусе како би охрабрили мајке да имају више деце. Међутим, стручњаци попут Марка Пирсона, из ОЕЦД-а, верују да плаћање родитељима да имају више деце можда није најбоља политика.

«Давање новца као иницијативе за родитеље да имају више деце је од маргиналног значаја. То није ефикасни начин за подстицање наталитета. Најбољи начин за подстицање жена да имају више деце је помоћ да раде више.»

Француске бенефиције, укључујући пореске олакшице и помоћ у чувању, навеле су Мари Клер Кинг да има више деце. Она је чак напустила посао на три године кад је родила трећег сина – добивши гаранцију да ће моћи да се врати на на посао са истом платом. «На мом послу су пуни разумевања и схватају да ако имате децу то не значи да сте некомпетентни. Нису ме казнили онемогућавањем напредовања у каријери, како сам мислила да би могло да се деси.»

Мари Клер Кинг је ипак одлучила да напусти посао, живи у Паризу и покуша да испуни још један сан - да постане књижевница.


Извор[уреди]