Natalitet u zemljam Evropske unije u postojanom padu već decenijama

Izvor: Викиновости
Idi na navigaciju Idi na pretragu


31. jul 2008.
Pariz/ Francuska Uz nekoliko izuzetaka, natalitet širom Evropske unije je u postojanom padu već decenijama. Ekonomisti upozoravaju na posledice – sve manju radnu snagu i sve veću ostarelu populaciju.

Profesor univerziteta u Francuskoj, Natali Martinier, je rodila sina Fransoa pre šest meseci i od tada je na trudničkom bolovanju i godišnjem odmoru. U septembru će se vratiti na posao na univerzitetu u gradu Limožu i voziti se četiri dana nedeljno vozom, 350 kilometara od Pariza do posla.

«Mislim da nije lako podizati dete i raditi na primer u Nemačkoj. U Francuskoj je lakše, jer imamo sistem sa prilično prihvatljivim dečjim vrtićima ili ženama za čuvanje dece. U oba slučaja dobijate za to pomoć od vlade.» S obzirom da žene rađaju prosečno dvoje dece, Francuska ima najviši natalitet u 27-članoj Evropskoj uniji. Razlog tome je, kažu stručnjaci, višedecenijska politika podsticanja nataliteta koja obuvhata jeftinu zdravstvenu negu, pristupačno i jeftino čuvanje dece, poreske olakšice i velikodušno porodiljsko bolovanje.

Jedna od korisnica tih olakšica je 39-godišnja Mari Kler King, Amerikanka i majka troje dece, koja živi u Francuskoj skoro dvadeset godina. Beneficije materinstva u Francuskoj, kaže ona daleko su bolje od onih koje imaju njene prijateljice u Sjedinjenim Državama. Međutim, Francuska je izuzetak u Evropi. Nordijske zemlje, poput Norveške i Danske takođe subvencionišu dečju negu i odsustvo za roditelje, dajući prednost porodicama u kojima roditelji rade. Ali majke u mnogim drugim evropskim zemljama imaju teškoće da usklade obaveze prema deci i poslu. Demograf na univerzitetu Bokoni, u Milanu, Frančesko Bilari, kaže da Francuska ima drugačiju politiku za zaposlene majke.

«Politika koja ne funkcioniše je politika zasnovana na tradicionalnim gledištima o porodici, koja nastoji da odvoji majke od tržišta rada – na primer davanjem male novčane nadoknade za ostanak kod kuće i brigu o deci.» 2005. godine izvršna grana Evropske unije, upozorila je da bi stopa nataliteta mogla da nanese štetu ekonomiji u regionu, životnom standardu i odnosima između generacija u predstojećim godinama. Šef odseka za socijalnu politiku Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, Mark Pierson se slaže:

«Pad populacije nameće troškove. Jasno je da će Evropa morati da se nosi sa njima. Ništa se ne može učiniti da se izbegne manjak radne snage u velikom broju zemalja.»

Evropske vlade sada se suočavaju sa tom realnošću. Nemačka je zemlja sa najnižim natalitetom u Evropskoj uniji, ali ministarka za porodična pitanja Ursula fon de Lejen – inače majka sedmoro dece – zalaže se da natalitet bude prioritetan. Vlada je sastavila plan za povećanje broja dečjih vrtića i donela zakon koji predviđa dodatne poreske olakšice za porodice.

U međuvremenu, Italija i Španija su među nekoliko Evropskih zemalja koje nude novčane bonuse kako bi ohrabrili majke da imaju više dece. Međutim, stručnjaci poput Marka Pirsona, iz OECD-a, veruju da plaćanje roditeljima da imaju više dece možda nije najbolja politika.

«Davanje novca kao inicijative za roditelje da imaju više dece je od marginalnog značaja. To nije efikasni način za podsticanje nataliteta. Najbolji način za podsticanje žena da imaju više dece je pomoć da rade više.»

Francuske beneficije, uključujući poreske olakšice i pomoć u čuvanju, navele su Mari Kler King da ima više dece. Ona je čak napustila posao na tri godine kad je rodila trećeg sina – dobivši garanciju da će moći da se vrati na na posao sa istom platom. «Na mom poslu su puni razumevanja i shvataju da ako imate decu to ne znači da ste nekompetentni. Nisu me kaznili onemogućavanjem napredovanja u karijeri, kako sam mislila da bi moglo da se desi.»

Mari Kler King je ipak odlučila da napusti posao, živi u Parizu i pokuša da ispuni još jedan san - da postane književnica.


Izvor[uredi]