Комерцијализација НАСЕ
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
САД - Нови наговештаји НАСА-иног администратора, Мајкла Грифина, је узбуркало јавност у Америци. Како Грифин истиче, НАСА ће покушати самостално да се финансира из приватних летова за оне са дубоким џепом. Како то истичу у НАСА-и, за своја истраживања соларног система више не желе да буду на „терету“ порезних обвезника, осим уколико то они сами желе. Грифин даље наводи, да га је скроман владин буџет натерао на избор између постизања научних циљева међународне свемирске станице и комплетирања њене конструкције. Изабрао је другу опцију. Међународна свемирска станица има величину три спаваће собе, предвиђена је за рекламирање свемирских авантура и помоћи ће објективности истраживања; у исто време помоћи ће и закључивању нових послова и развоју индустрије.
У Америци се одавно говорило да је НАСА највећи терет буџета. У НАСА-и имају разне идеје шта учинити са зарадом од комерцијализације. Желе да своје астронауте поново шаљу на Месец и учине пионирске кораке у правцу слања људи на Марс. Сматрам да смо на почетку нечег огромног - нешто слично ономе што смо видели пре 25 година када се појавио први рачунар, изјавио је шеф НАСА-е. Председник Буш има нацрте планова о повратку на Месец, а затим и слању посаде на Марс. Пре НАСА-е, први комерцијални лет је изведен у Русији. Први бизнисмен који је летео у космос био је Денис Тито. Пре ове НАСА-ине изјаве, Кина је већ одавно најављивала сличну могућност комерцијалних летова.
Извори
[уреди]- „NASA komercijal” Viva-Fizika, 17. новембар 2005. (српски)