Komercijalizacija NASE
 |
Ova stranica je arhivirana i dalje izmene nisu preporučene.
Imate ispravke? Dodajte šablon {{izmena zaštićenog}} na stranici za razgovore zajedno sa Vašim tekstom, i ona će biti ukazana administratorima. Napominjemo mogućnost da korišćeni izvori više nisu dostupni na internetu. |
SAD - Novi nagoveštaji NASA-inog administratora, Majkla Grifina, je uzburkalo javnost u Americi. Kako Grifin ističe, NASA će pokušati samostalno da se finansira iz privatnih letova za one sa dubokim džepom. Kako to ističu u NASA-i, za svoja istraživanja solarnog sistema više ne žele da budu na „teretu“ poreznih obveznika, osim ukoliko to oni sami žele. Grifin dalje navodi, da ga je skroman vladin budžet naterao na izbor između postizanja naučnih ciljeva međunarodne svemirske stanice i kompletiranja njene konstrukcije. Izabrao je drugu opciju. Međunarodna svemirska stanica ima veličinu tri spavaće sobe, predviđena je za reklamiranje svemirskih avantura i pomoći će objektivnosti istraživanja; u isto vreme pomoći će i zaključivanju novih poslova i razvoju industrije.
U Americi se odavno govorilo da je NASA najveći teret budžeta. U NASA-i imaju razne ideje šta učiniti sa zaradom od komercijalizacije. Žele da svoje astronaute ponovo šalju na Mesec i učine pionirske korake u pravcu slanja ljudi na Mars. Smatram da smo na početku nečeg ogromnog - nešto slično onome što smo videli pre 25 godina kada se pojavio prvi računar, izjavio je šef NASA-e. Predsednik Buš ima nacrte planova o povratku na Mesec, a zatim i slanju posade na Mars. Pre NASA-e, prvi komercijalni let je izveden u Rusiji. Prvi biznismen koji je leteo u kosmos bio je Denis Tito. Pre ove NASA-ine izjave, Kina je već odavno najavljivala sličnu mogućnost komercijalnih letova.
Izvori[uredi]
- „NASA komercijal” Viva-Fizika, 17. новембар 2005. (srpski)